Srpski sion

С тр . 305.

двор црквени, крени ход је обишао још два пута око храма иојући ,,Воск(Исен'|{ Ткое и , а за тим је застао пред западним улазом, где је но пронису одпојано ХрТстоск воскресе, с односним антифонима. Овај моменат увеличан је био осветљењем помоћу бенгалске (грчке) ватре. За тим је крсни ход ушао у храм, где је ио правилу одржана свечана пасхална јутрења. После светилна, свештеник је држао иразнику сходну проповед. После јутрења разговарајући се с многима уверио сам се, да је народ веома задовољан. Многи су старцп нлакали, страхујући зар, да више таквог душевног уживања никада имати неће, јер до године могу и у гробу лежати. Жене су говориле, да им је сад тако мило и драго у православној вери, као да су у њој рођене и васиитане, и да се ни ношто не би враћале у римство. Они -— рекоше ми — ни замислити нису могли, да се ускрснуће, тако величанствено и тако свечано може обавити. После јутрење у седам часова, донеле су домаћице разна јестива као: шунке, сир, јаја, и т. д да им свештенпк освети и благослови, што је овај и учинио. . Свечана литургија била је у 1 /г 10 часова, којом приликом је Богомол.а малена била, да прими све, који су дошли да присуствују Богослужењу. Исто тако је било и после иодне на вечерњи. И под литургијом и иод вечерњом нуцало се из прангија. За други дан ускрса надали смо се гостима, али их није било у оноликом броју у коликом смо их очекивали. Узрок томе биће свакако рђаво време, Но норед свега тога било је гостију из Сомбора. Станишића, Риђице, Мохача, ХерцегСуљоша, Оиатовца, Бинковаца, и т. д. Између осталих био је ђакон сомборски г. Георгије Павковић и г. Никола Ђ. Вукичевић ир. гл. школски референт, велики поборник светога православља. Свету литургију и вечерње служио је месни душенопечитељ са ђаконом сомборским. Трећи дан ускрса била је онет свечана литургија у седам чаеова у јутру, а по томе су верни упућени, да нођу на гробове својих милих и драгих нокојника и да их даривају ускршњим јајетом. Осим великог духовног. религијозног уживања имао је народ овај и невиног весеља и за6авл,ања. Са нобожности своје народ овдашњи нити се облачи светло и парадно, нити се ве-

сели, иева и друкче забавља уз часни пост, већ презирући сва светска уживања он у то кр{/ИА Е/1лгоп(П/Атное усредсређује сву пажњу своју и све мисли своје на великом делу снасења извршеног Спаситељем нашим Христом. — Али о празнику воскресења, о тој победи живота над смрћу — у радости својој он се облачи светло, излази радосно на сусрет Госноду као жсниху, и задоста учинивши хришћанским дужностима својим, невино се предаје весељу и ужива радости и овога земнога света, које му Господ не уекраћује. И на основу тога, и о овом ускрсу музике су свирале, песме су се певале, младеж је играла, уживајући и на тај начин, и весело нроводећи овај заиста највећи и најзначајнији хришћански празник. Тако је ето прослављен први нравославни Ускрс међу новом православном браћом нашом. Они су га с нестрпљењем очекивали и дочекавши и прославивши га, они су се њиме учврстили у православљу, као оно негда апостоли и ученици што су се њиме учврстили у вери, да је учитељ њихов заиста прави Бог. Ако је дакле пре и било сумње у срцима нове браће наше гледе православне вере, иста је ускрсом овим уништена, и они су данас тврдо уверени, да је света православна црква верна чуварица праве. старе вере Христове, тог камена крајеуголног нзбраног, часног, — и којој следујући — да се не Ие иостидети. (I. Петр. 2. 6.) У Недељу Томину ишао је крсни ход вап села којом је приликом измољен благослов Божји на земаљске плодове жита и лозу, које иам Бог даје — кх наслажденм Н шпр8 1ШН8. Први смртни случај био је на велики четвртак; умрло је једно дете од три године. Погреб му је био на велики петак после вечерње. Ма да је киша падала народа је било врло много и свакоме се донао скромни и назидателнп обред нравославнога погреба. После овога погреба свештеник је свршио малу паннихиду и нрелио гроб једнога покојника, који је без онела сахрањен. јер га римски свештеник није хтео сахранити, што прелази у православље. Књижара БраКе М. ПоповиИа из Новога Сада нослалала је на поклон цркви Сантовачкој врло лено нотнуно одјејаније за пресвитера у вредности 100 Фор. а осим тога 1200 комада књига и икона у вредности 270 Фор.