Srpski sion

Вр. 29.

„ О риски

СИОН>

С тр . 455.

се на средпни налази икона Мајке Божје с предвечним Младенцем на рукама. На врху иконостаса блиста сз крст с разапетим Сиаситељем; с једна стране је лик нресвете Богородице, а с друге лик љубљеног ученика Јоана Богослова. Овај распоред икона на иконостасу утврђен је обичајем, те је с тога ирема размеру храма, околностима места и времена, по личним чувствима и мњењима основатеља храма или по другим којим оиравданим разлозима, дозвољено исти у детаљима измењивати. Осим ових на иконостаеу смештених икона, стављају се иконе и на разна места и по зидовима храма. У нашпм неким црквама обичај је у да се иконе мећу и око певница, изнад којих с једне стране обично видимо лик старозаветног богодухновеног песника и цара Давида, а с друге Јована Дамаскина. Исто тако на крају солеје, а ниже леве певнице, налази се искићена икона Богомајке с Младенцем Исусом на рукама; она обично стоји под маленим.балдахином или другим каквим уресом и назива се обично престолом Божје машере. У руским црквама налазе се такви „престолн" на разннм местима храма — обично иоред стубова — и називају се „кјотилм" (од измењене грчке речи -лфсотад — ковчег, чиме се означава рама у коју се икона ставља). У овим „кјотилм" не налазе се само иконе пресвете Богородице, већ и ликови других светитеља као н. пр. св Јоана Предтече, св. оца Нико ■ лаја Чудотворца Мирликијског, св. књаза Владимира Равноапостолног и других. На крају солеје, а ниже десне певнице, налази се „престо архијерејски", изнад којега се у нашим храмовима обично ставља лик, првог архијепископа српског св. Саве Неманића. Ј к и> с х — види Кондакх. Јлитонх. Грчка реч кСкг^Љ значи махрамица, увијач, умотач. Илитоном се назива махрама која се ставља на престо испод антиминса. Она служи на то, да се њоме умота антиминс. По свршетку свете литургије, када се антиминс савије, умота се он у илитон и тако остаје на ирестолу. Илитон означава судар, који је био на глави Снаситеља нашег, за време почивања Му у гробу. ЈндТктх. Реч ову налазимо у црквенској пасхалији и ако она нема никакве везе с одређењем и изналажењем дана у који пада

Васкрс и остали празници који се по њему равнају. Индикт је период времена од петнаест година и имао је значења у државном животу старих Римљана., прн скупљању цорезе од покорених народа. Наша, га је црква примила за спомен слободе, коју је Константин Велики дао Хришћанству године 313. Према томе број индиката се почиње са 313. годином, која је била ирва година првога индикта, 1899. година је 1587. година од почетка индикта (1899 —- 312 =г 1587). Тај број поделићемо са 15, те ћемо видети, да је 105 индиката прошло од онога доба, од када је Црква тај период иримила, а по остатку 12 знаћемо, да је ова година дванаеста у 106, индикту (в. ИлсрлТА). Ј н д I к тТ' о н х, је период времена од 532. године. Пошто се овај период времена наврши, круг сунца и круг месеца се поново започиње заједно, у једно исто време, т. ј. пун месец буде у петак 1. марта, а дани Васкрса се понављају оним истим редом, као и у пређашњем индиктпјону. Када круг сунца — двадесет и осам година — помножимо са 19 (бројем година круга месечева) производ нам даје равно 532 године. Година 1899. или 7407. од створења света (7407 : 532 = 13 с остатком 491) јесте 491. година, 14 индиктијона^ (в. П лс^лл Т а). 1нд'ТтГл — од грчке речи — одевам, облачим. Индитијом се назива горњи застирач свегога преетола, који је увек светао, а по могућству и великољепан. Светлим и богатим застирачем означава се, да је часна трпеза престо славе^ Божје (в. сарачица). 1рл10л0гх в. Јр <иосх. 1 ј )Л1 осх — долази од грчке речи еСрсо свезујем, сједињавам ; нрема томе и ирмос означава свезу, сједињење Ирмосом се назива први тропар у реду међу осталим тропарима, из којих је састављена извесна несма канона. Први тропар добио је назив ирмоса с тога, што је он образац, ио којем су састављени сви остали тронари дотичне песме, те су они према томе слични ирмосу и по броју реченица и слогова, и по напеву, а по некада и самим изразима, те према томе сачињавају они с ирмосом једну целину, свезом које се ирмос сматра. Када се зна напев ирмос, према њему се врло лако могу појати и сви остали тропари дотичне песме; из тога разлога ставља се ирмос на цочетак сваке песме канона, да се према њему