Srpski sion

С тр . 576.

„СР11СКИ СИОН 6 .

Б р . 36

нас недељно слово, према 15. кругу сунчевом Д и по том ће 26. октобра (шти уторак, па ако одмах сутра дан у среду метемо 8. новембар, недељно слово ће за пет места отићи нанред. или од 8. новембра 1899. г. до 1. марта 2000. година биће недељно слово 3. По новом календару 1900. година не би била преступна, те тако 1. марта недељно слово не би морало прескакати за један, него ће пза 5 доћи 3. Године 1899. је круг месеца 16, а стара му енакта (Лсновани, ЉетеНоп) 29. Год 1900. је круг меседа 17, а епакта му 11, а то одговара, но латинском рачунању првој години. Ова би еиакта ступила у живот 1. марта 1900. али као што већ рекосмо од ове 11. епакте је 1582. године, због изостављених 10 дана, постала 1 епакта; — 1600. год. није било иромене, него тек 1700. године, кад је изостављен 1 преступни дан, те је тако еиакта 1, постала за један мања или 0. — 1800. год. је оиет изостао један иреступан дан, али је те године од оног 1 Ј /г сата ранијег наступања месечевих мена за 304. године постао један дан, те тако епакта 0 остаде и за XIX столеће. Но како 1900. године оиет изостаје један преступан дан, услед чега ће епакта 0 онет за један поћи натраг, то ће 1900. године по новом рачунању бити епакта 29, али ће круг месеца остати 17. На овај начин као што се 1900. године стара епакта 11, 17-ог месечевог круга, променула, исто тако би се имало променути и осталих 18 еиакта, те би по томе одношај између епакта и месечевог круга изгледао овако: Круг месеца 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Епакта 2 13 24 5 16 17 8 19 * 11 22 3 14 25 6 17 29 10 11 Овај одношај између круга месечевог и епакта остао би кроз три столећа све до 1. марта 2200. године. По овом би дакле 1900. год. круг месеца био 17, епакта 29,— 1901. год. круг месеца 18, еиакта 10, — 1902. год., круг месеца 19, епакта 21. И онда се почиње изнова т. ј. 1903. год. биће круг месеца 1, епакта 2, и т. д. Године 1900. у месецу априлу' као парном којп има 29 епакта, пашће на 1. април 29. епакта, (види таблицу о уиотреби епакта) онда ће бити нов месец, а ва 14. дана т. ј. 14. априла биће пун месец,

а пошто би по горњем рачунању 1900. године недељно слово било 3. то ће 14. априла бити субота и одмах сутра дан, дакле 15. априла ПаСХа. Свршиће се).

Беседа. „Њ в-кстд, ч(со> пр»ситл" Мар. гл. 10. ст. 38. Као што нам данашње св. Јеванђеље казује: Јаков и Јован — ови знаменити ученици Христови, као л>уди — но немоћи својој — унадају у искушење људско. Ово је тиме }ош чудноватије, што је њима частољубље то баш тада овладало, када су они непрестано били уз Христа Спаситеља, који и сам није имао где да нриклони главу своју. Овај велики Учитељ њима непрестано о страдању ^своме говори, а они неке части и достојанства — себи уображавају. Он им говори о скорашњој смрти својој, а они о неким весељима и радостима мисле. Он им о крсту говори, а они моле да седну на — незнам каквим ирестолима — с леве и с десне стране око РБега. Он им нредставља и говори: да ће они, који велика достојанства и части света овога имају, да ће они иајвише на Њега нанасги и на смрт осудити; —- а они вољно сами себе у оваку беду бацају. Тако то свагда друкчије свет овај, а дручије Јеванђеље — умује. Таква је то слабост ума нашега, да ми без благодати Божје, ии нута ни начина к нравој и истинитој срећи и блаженству нронаћи не можемо. Зато су и ови молиоци — Јаков и Јован, — према молби својој и одговор добили. Христос им је казао: „Не знате, шта иштете." Вас, ученици моји, блесак светске славе заслепљава; ви сте заборавили, шта сам вам Ја толико иута говорио, а наиме: „Ко хоће међу вама да буде нрви, нека буде свима слуга" (Мар. X. 44.). Ви сге од Мене ради вечне славе изабрани, да би — не овде на земљи, него на небесима — царствовали. Но да би ви венац овај бесмртности задобили, то треба да свет овај са свима страстима и грешним жељама — победите. А да се и ми, иравославни Хришћани за овим искушењем повели не би ; то треба да се иотнуно вољи Божјој предамо, те да