Srpski sion
С тр . 694.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 43.
ског? Од куда може дрпсти Хрипгћанин знање о Богу и шта је иотребно за угађање Богу? _______ (Наставиће се.) Поука св. оца нашег Анаетаеија Синаита о том, да не треба оеуђивати никога, а особито свештеника, Жолим вас, браћо, не осуђујмо не с-амо свештеника, него ни једног човека, да би се удостојили опроштаја грехова. Јер кад ти видпш кога да греши, још не знаш како ће он свршитп свој живот. Разбојник онај, који је са Христом распет био, беше човекоубијца, а Јуда је био ученик Христов и апостол, и за кратко време с обојицом догоди се нромена. Разбојнкк уђе у царство небесно, а ученик оде у пропаст. По томе не треба осуђивати човека, ма био он и грешник: јер он је брат тзој. Па откуда ти да знаш добра или зла дела његова? Многи су често јавно грешили, а затим тајно принели достојно иокајање, и ми грехе њихове видевши, а за покајање и обраћење не знајући, осуђујемо их као грешнике; а Бог им даје оправдање. И тако вас молим, не желимо зла никоме, не осуђујмо ннкога, док не дође нраведни Судија „који ће у свет привести тајне таме и објавити савете срца". А особито не осуђуј свештеника Божјег за тајне или јавне грехе његове, какве слушаш о њему; не говори: он је грешан, а прилази тајнама, и зато не долази дар Духа Светог; ничега сличног не помишљај. Он је судија и испитивач тајана. Знај, да је свештеник у сваком случају впше него ти, н оставн суд праведном Судији. Ако је свештеник и сагрешио против божанских зановеди, ти нисп постављен за судију и испитивача другима; знај своју меру и сан, Но ти велиш: не потпада ли свештеник суду и канонима црквеним ? Потпада, но ти немаш права осуђивати га или испитивати. 1Ито ти, ^оји си овца, осуђујеш пастира? Чиниш фарисејски Божји суд, осуђујући чин, који ти није ни предан од Бога? Зато те молим, не осуђуј никога. а особито светитеља Божјег, но с вером, великим страхом, истинскпм покајањем и чистом савешћу приступај и дотакни се божанских тајана и светиње. Јер ако би и анђео Божји приносио свету бескрвну жртву, а ти се недостојан. причестио, то те ни анђео не би очистио од
греха. Јуда је примио хлеб Божји од самог Владике Хрисга, а пошто се као недостојан^ нричестио, одмах „уђе сатана у њ" од чега нека нас избави Господ Бог, Љему слава на векове векова — Амин. иревео —СЛ—
0 колизији дужноети.* Александар-ђ Бронзовг Бива у животу сваког човека таких тренутака, кад пред њиме стоји неколико дужности, које захтевају од њега да их испуни. Човек зна, да су у тај мах све те дужности подједнако важне, да, су њихова права једнака. Ну он тако исто зна и то, да није кадар у исто доба извршити једну од њих пре друге које. Положај је његов у овом случају веома тежак. Потребна је велика нажљивост и брижљивост ири решењу питања: која од ових дужности има првенство, да је човек испуни пре друге или других ? Кад човеку није довољно јасна ствар, он уради морално-рђаво ... А требало би да сваки човек разјасни себи питања: шта би му требало радити, да би, колико се може, избегао у будуће сличне сударе разнпх дужности? Са каквих тачака гледишта и каквим аргументима уопће може он правилније и поузданије решавати таке колизије, уколико су оне, при чистим уветима његова живота, неизбежне те се не могу отклонити и др .. . ? Побринућемо се да разјаснимо ствар, што је више могуће, одређено и поуздано, не силазећи, ипак, са приступачне тачке гледишта. I. У историји развитка моралних погледа на незнабожачком земљишту нећемо наћи решења горњих питања, која би нас (решења) више или мање задовољила. Прво ћемо се обратити неким грчким трагичарима, који износе оваке или онаке нокушаје, да би разјаснили ствар. Најинтересантнији су за нас у овом случају: „Орестија" — Есхилова трилогија и особито, Софоклова трагедија — „Антигона". Вођа. грчке војске за време тројанског рата Агамемнон, — читамо у првом делу ове Есхилове трилогије, тј. у трагедији „Агамемнон" — са славом се вратио у своју домовину, но ту буде убијен од своје жене Клитемнестре, * Примљено у богоеловском књижевном друштву „Слогш."