Srpski sion

С тр. 744.

„СРПСКИ СИОН."

беници, међу којима се особито истакао филозоф Рид, јасно иризнају и тврде, да је људски дух биће мислено, вољно и активно, — дакле, да су мисао, воља н активност атрибути духа. Но шта је управо то биће, — дакле, шта је људски дух? — Филозофија није кадра позитивно да одговори. Ево шта вели сноменути филозоф Рид у духу Локове филозофије: „Ј'аг ћесш те /1тге сепе циевИоп. Ј' еп у 1гоже роШ с1е героизе 8а1гз/стст1е и „N0118 стот ипе ГсГее пеИе с1ез аИгИиГб с1е I' езргИ, е1 рагИсиИегтет с1е зез орегаИоп; тагз поиз п ш:стз с1е I' езргИ 1ж — тете ди' ипе поИоп о1зсиге". (Ма колико пута стављао ово питање (на име, шта је људски дух ?), ја на њега не налазим одговора ... Ми имамо јасну мисао о атрибутима духа, а нарочито о његовим радњама; но о самом духу немамо ништа друго до таман појам). — Па шта више и чувени позитивиста. Тома Браун, као и многи други филозофи, изражава исто мишлење о души. С овим довршисмо доказе наше о духовности душе, у колико нам то околности времена и места допустише, а сада ћемо, ма и летимиде, да видимо. значај њезин у животу нашем. кад полкза чмок^ккВ, ('фе л<јрх веск пртадврафјта. же Ж цјггитх " ; или „чтс длстк чмок-ккх из^и-кнК за д8ш8 СК010 (Мат. XVI. 26.). Овим речима Спаситељ наш дубоко је оцртао значај душе гго живот човечји. И заиста, погледамо ли тело наше и душу нашу, видећемо, да је међу њима голема голема разлика. Тело је наше ниско, зависно, сирава од влажне земље, која би се без узроЈса, којп ју оживљава — покварила, нропала. А душа! 0 Велики Боже! (Помозимо се овде речима оца Августина од Монтефелтра) „Ко би могао исказати значај и рад њезин?! Она се диже светилишту божанства — у иределе славе; иде до самог Божјега престола, уставља се у оној вечној Светлости, где станује створитељ њена бића; ТБега нознаје, Њему се клања, благосиља Га, и у љубави с ГБим сједињава се". Душа је слободна. „Могу је кушати златом, могу је завађати славољубљем, али свладати је, док се опире — не могу никада. Могу нам руке бити у оковима и мач у грудима, само да нас ирисиле, глас је душе наше: неЛу. Она се смеје на ругања безбожника, на претње тирана. Нек нам ставе

тело у окове; није то триумф мучитеља, већ триумф чистог духа, који се уздиже са земље на небо — у храм вечности. Па и ако је душа са телом уско спојена ипак она њиме господари тако, да кад јој се хоће, ставља га на најстрожије казне, гони га да умире за своју веру, за свога Бога". Ш. Па кад је душа као такова најплеменитији део бића нашег, то смо дужни да јој и н.ајвећу пажњу обратимо. Много зависи здравље и нанредак душе наше од чистоте духовне атмосфере у којој живимо. Ми непрестано удишемо ваздух нашега века, и већ од малених ногу иримамо у себе разноврсну множину традиција, идеја, и примера, које неевесно и неприметно превраћамо током времена у своју властитост. Али пошто се у тој духовној атмосфери, као и у ваздуху кога удишемо, налазе како добри, тако п зли елементи, то морамо особито обазривп бити при избору шта ћемо примити, а шта одбацити. Потребна- нам је дакле, ире свега, норед телесне и душевна дијета. С пуно права хвали се данашњи век огромним богаством сваковрсног знања; но у исто доба згрозитн се морамо, кад се сетпмо, како већина људи, а особито омладина наша, неразумно и без икакове критике гута разне ствари без обзира на моралну чистоту њихову, те тим трује млађану душу своју, тако рећи, још у повоју њену. Како н. пр. с невероватном лакомиеленошћу многи поступају п/ш изоору књига за читање , тог по данашњпм прнликама скоро нај јачег средства за духовно васиитање наше — те дају свим могућим, ио душу штетним начелима слободан пристун у светилиште свога унутрашњег бића. Читају се многе и добре и зле књнге, али критику њихову слабо ко чнта. Тако н. ир. Шопенхауеров песимизам побила је сама филозофија готово у свим тачкама његовим. Но многи читаоци и не знају то, те бива да се и данас још многи наслађују његовим заблудама. Какве су пак посљедице тога, не треба, браћо, ни да вам говорим, то вам јасно казује свакидање искуство и јадни примери у животу људи. Наша народна пословица вели: „ским си, онаки си". Те као год што се човек може иознати по друштву с којим се дружи, тако