Srpski sion

Стр. 794. „СРД СКИ СИОН ." Бр. 49

г,Ови људи приближавају се мени усшима своџјем, и уснама иоштују ме, а срце њихово далеко стоји од мене" • Фарисеји молише ое често и на свима јавнима мјестима: на сокацима, пазарима и т. д. Но на то их не покреташе иобожност, већ срамотно хвалисање или жеља, да се прославе пред људима; устима читаху они молитве, али срде њихово бијаше далеко од Бога и мишљаше о другоме чему. Међу тијем тако не смије бити. Ми ћемо се тек онда молити истином, када будемо свијем срдем својијем и свом мишљу својом осјећали и појимали оно, што казујемо ријечпма у молитвааа нашима. Срцем морамо прослављати Бога, срцем му се морамо молити, и срцем ноклањати му се. И тако истина, да је Бог дух, мора, да нас побуђује, да се увијек молимо Богу духом и исшином. Је ли могуће иознавати само биће Божје? Шта нам открива ријеч Божја о бићу Божјем ? Шта означавају ријечи: Бог је дух ? Како ваља схваћати оне ријечи светога писма, којима се принисују Богу тјелесност? На што мора да нас побуђује та истина, да је Бог Дух ? (Наставиће се.)

Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. ИлкиЂ. (Н&ставак) Прид-ких или параекклисУа, значи придодашу цркву, оделење црквено. Еада се уз десну или леву страну средишњег олтара, подигну и други пресголи, тада се ти делови олтара називају прид-кли/иа т. ј. олтарима, који су придодати главном средишњем олтару. Приделима се исто тако називају и други олтари, који се налазе на хору или на другим згодним местима светога храма. П р и т в о р & — је заиадни део храма, кад се из олтара гледа; а обулаза први део храма. Овај део светога храма у старо време је одређен био за оглашене и иокајнике, просијаке и бесне. У њему су такође и мртве опојавали, Данашњим даном се у притв-ору свршавају литије. а у притворима манастирских храмова у њима се ноје први и девети час и полуноћница. Код нас је ушло у обичај, да у нритвору стоје женскиње.

Причастенх или киноникх. Под овим називима подразумевају се поједини стихови пз извесних псалмова с припевом дллил ОТ а, који се поје на св. литургији за време раздробљавања св. Агнца и причешћивања свештенослужитеља у олтару. Причастним се назива и стих: „Т 'кло ХрУетово ирЈилште, источ* ник<ј Б(зслиртн<1ги> вкБсите," који се поје за време причешћивања верних. Припев аллил8 ?а т. ј, хвалите Бога , односи се на Исуса Христа, који невидљиво присуствује у светим дарима и посредством св. причешћа даје се вернима. II р и ч л ЦЈ е н I ( — тричешЛе је тајна у којој верни под видом хлеба примају тело Христово, а под видом вина — праву и истиниту крв Христову, те се на тај начин саједињавају са Христом и преко Њега постају учесницима вечнога живота. Причешћивање, као обред, свршава се на различне начине. према разлици оних који се причешћују. Овештенослужитељи, који свршавају св. литургију причешћују се у св. олтару и примају ирво свето тело Христово, од којега се део који се Хрисшом назива, на онолико делова раздробљава, колико има свештенослужитеља. а за тим ирима ЈУ —" Драгоцену крв Христову из самога потира, ^ројекратно у име Оца и Сина и светога Духа. Презвитери сами узимају делић (частицу) тела Христова у десну руку, коју левом подржавају и с приклоњеном главом над св. Престолом, читају прописане молитве и причешћују се. Ђакон прима тело Христово од презвитера, и по томе се исто онако, као и презвитер причешћује њиме. Такође и нотир узима презвитер сам у своје руке и причешћује се из њега св. крвљу Спаситељевом, — а ђакон се причешћује из потира, којега свешгеник држи у својим рукама, сам пак по= држава руком доњи део овога сасуда. На св, литургији пређеосвећених царова, на којој се причешћује, са телом светом крвљу наливеним, свештеници се по неопходности причешћу.ју под оба вида заједно, те се услед тога и не причешћују из потира, у којем се истина налази с водом разблажено свето вино,-али ово није пречиста крв Христова. Ради причешћивања, световњака раздробљавају се два дела св. Агнца, који се називају Ни и Ка , и који се спуштају у иотир, где се сједињавају с крвљу Христовом. Пошто се отворе царске двери, на