Srpski sion

Врој 50-

То је, ето, јасно и разговетно „забележено у св. писму!" То доказују и речи св. аиостола Павла: „Кадгод једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете". (I. Кор. 11., 20.) Дакле „кад год се једе хлеб и пије чаша", другпм речима, кад год се свршава св. тајна причеигћа, увек се „смрт Господња обзнањује". Ово „обзнањује" не значи и значити не може ,.опомиње иодсећа", него „обавља, понавља"; јер ако би се св. та : ном причешћа „смрт Господња" само спомињала, на њу подсећало: онда би св. тајна причешћа била само слика и прилика страдања и смрти Христове, а ту онда не би било истинитог тела и праве крвп Христове, већ само слике и прилике истих, А како мож9 „имати живот вечнп" само онај, који „једе тело и пије крв 4 , а не тек само слику и прилику тела и крви Христове: то, да бп и ми могли „имати живот вечни" морамо јести истинито тело и праву крв Христову; иа да би ми истинито тело и праву крв Христову пити могли, нужно је, да се „смрт Господња" обнови, ионово обави. наравно не телесно, видљиво, већ духовно, невидљиво. — Дакле се св. тајном причешћа „смрт Господња" обнавља, и у наше дане обавља; те по томе је св. тајна иричешћа жртва, баш као што је и крсна жртва. (Наставиће се.)

Из најновијих одношаја англиканске цркве еа цариградеким патријархом. Поводом посете коју је месеца Фебруара 1898. године учинио виђени англикански енискои Јован салзбершки васељенском цариградском патријарху, изменуле еу обе иоглавице црквене архиенискои кентерберпјски и иатријарх цариградски — братске посланице са оваким садржај ем: Ламбетски дворац, 7. авг. 1899. Његовој Светости Константину Г, Архиетшскопу Цариградском и васељенском Латријарху, благодат и мир од Ђога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Високоштовани и љубазни брате! Примио сам Ваше пријатељско и братско иисмо у почетку прошле годиие из руку нашег брата и епискона салзбершкога, који се овамо вратио из Цариграда, и одмах сам послао своју

СИОН" С тр . 811.

ФотограФију да се преда Вашој Светости као знак радости и љубави, са каквом сам примио Ваше писмо. С иоштовањем се односим нрема писму и ирема иоложеној му Фотографији. А молићу се Вогу усрдно, да Вас Он сачува у царству Својем на многа љета. Ваша је Светост замолила од нас да тачније изнесемо начине, којима желимо доћи до сиоразума и до најблискијих одношаја међу источном и англиканском ирквом према 36. закл>учку сабора, држаног у ЈГамбетском двору 1897. године. Тешко је уопће изложити на хартији све ситнице, кад природа те жељене заједнице и опћења мора иостепено напредовати и добити најпосле свој облик од карактера и услова времена, па се не може почети са тачним, одређеним програмом, који би а рпоп означио све црте тога опћеља т ачно. Али могу рећи, да ми желимо међусобно интересоваље, које зависи од неирестаног напредовања у знању, надама п жељама обе стране, а исто тако и од оићих тешкоћа и препрека у служењу благословеном Госноду и учитељу нашем. Пре свега, ја Вас уверавам о дубоком поштовању, с каквим ми гледамо на јерархију православне источне цркве, која иде ненрекидно путем пријемства од аиостола. Као доказ за то поштовање могу показати нашу братску нреииску са јерарсима источне цркве, која се у току векова од времена на време ионављала и која је у носледње доба, благодарећи епискогшма гибралтарским и англиканском епископу јерусалимском, иостала систематичнијом више него икада пре. И то би опћење било јаие и корисније, кад би патријарх цариградски заједно са мном изволео изразити своју жељу, да се сваки нападај и сваки прозелитизам, и с једне и с друге стране, уклони. Ојачало би затим иотребно пријатељско је^инство у мислима, кад би опет натријарх изволео нреноручиги своме клиру у ЈЈондону, да носећује архиепископа, да носећује архиепископа кентерберијског у свечане дане, а ја сам са своје стране готов преко господина Даулига иосведочити своје дубоко поштовање према Вашој Светости. Тако исто, добро би било кад би све важне промене у унутрашњој управи цркава јављали један другом тако, да свака страна буде тачно обавештена о ономе што се догађа у једној или другој цркви Намеран сам у ту сврху слати Вашој Светости преко г. Даулига неколико књига сваке године, у којима ће бити имена и чинови свега клира наше цркве.