Srpski sion

Стр. &8

.СР1ШКИ СИОН. в

вр. 7.

Дјева постаде —као што сведсчи св. ЕпиФаније — властитим именом Матере Госнода нашег. По томе иредању врло често називаху Богородицу Приснодџвом (аз:ларФеуод, зетрег у '| г § о ), ПрисноотроковицШ (агтж$), као што се види из списа: св. Инолита® Атанасија Великог, ЕпиФанија и многих других и као што се види из правила и одређења самих св. ва.еељенских сабора. Тако у другом правилу петог васељенског сабора налазимо: „Ако ко не исповеда два рођења Бога Слова, — "првога — Превечног не у времену, бесгелеснога рођења од Оца и другога рођења, у последак дана, овог истог Бога Слова, који је сишао с неба и који се ваплотио од свете, преславне Богородипе и Приснодјеве Марије: неке буде анатема." Исто тако се у првом правилу шестог васаљенског еабора међу осталим и ово вели: „Уједно нечатом засведочавамо и учење, које је изложено од две етотине богоносних отаца, сакупљених први пут, у граду Ефесу за време Теодосија, сина Аркадијева, нашега цара, као необориву силу благочашћа, исповедајући јединога Христа Сина Божјега и ваплоћенога, и славећи непорочну Пхмснодјеву, која Га је без семена родила, у строгоме смислу и у истини Богородицом." Одатле се види, да је св. наша црква свагда веровала, да је света и нречиста Богородица, давши Богу завет свагдањег девичанства, у истини и сачувала Свој завет до краја Свог живота. . Верујући тако правоелавна хришћанска црква није могла нити је смела буквално тумачити она места, на којима се спомињу браћа и сестре Христове, но је од увек тумачила та места тако, да се нод „браћом Христовом" разумеју не једноутробна браћа његова, пи рођена деца ЈоеиФова и Маријина, но блиски рођаци Његови Па и ми ћемо у овој расправи цастојати да докажемо, ,да је православно тумачење еасвим правилно и темељно а да јс тумачење јеретика и римокатолика или ,безумно и безбожно или неосиовано и тсндециозно. Изложићемо најпре поједина тумачења и нобити их, те ћемо онда изнети тумачење православне цркве и јасним доказима Св. Предања потврдити његову

ваљаност. На завршетку ћемо пак изнети историјске нодатке о „браћи Христовој". Ради тога ћемо поделити ову расираву на два дела. Први део ће расирављати о самом називу „браће Христове" а други ће садржати историјске податке о „браћи Христовој". [. У свему постоје четири различита тумачења назива „браће Христове". Прво је, да тај Назив означава браћу у потпуном смислу, браћу једноутробну, друго, да оп означава блиске рођаке, треће, да он означава браћу по левиратском закону и четврто, да он означава браћу Христову по ЈоснФу, заручнику пресвете Богородице. Почећемо с првим, јер је оно најнеправилније и најнеоснованије, унраво оно је богохулство и безбоштво. Ми смо видели, да читава хришћанска прква на основу Св. Предања с правом исповеда, да је пресвета Марија сачувала до гроба свој девичански завет. Но било је људи а има их и данас, који имају смелости да тврде, да пресвета Дјева није сачувала тога завета после натприродног рођења Спаситељева, но је после Свој завет прекршила, те је са својим мужем Јосифом брачно опћила и с њиме изродила децу, која су иста она, која се у Св. Писму називају „браћом Христовом". Тако они тврде, да су убра&а Хрисшова" рођена деца Јосифова и Марије, Машере Хрисшове. Та је јерес почела ницати још у врло старо доба хришћ. цркве. Она се јавља већ у IV. веку и њене присталице беху; ЈЕвномије и неке присталице Аиолинаријеве: затим Хелвг^дије са својим присталицама и секта, Аптидикомаријаниша у Арапској. Главни бранилац те заблуде у старо доба беше Хелвидије, ученик аријанског епископа Ауксенција и савременик бл. Јеронима, даље Боносије, Евномије и други. Но та заблуда не оста заборављена и доцније. Она се још и данас на жалоет држи и има доста својих нристалица. Уз то јеретичко тумачење пристају од Хер дера овамо сви протестанти, присгалице рационалистичког правца. Чим се појавило таково учење, настири црквени га назваху безумљем. светотат-