Srpski sion

Стр. 138.

„СРПСКИ СИОН."

Бр . б.

ваша. да горњу паредбу подру т 1нам парох. звањима знања и равнања свога ради саопштити не пропустите. Из седнице архид. конзисторије држане у Карловцима 19. (31.) јануара 1900. год. Георгије с. р. Натријарх. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. „Браћа Христова" библијско-историјска расирава — Панта С. Бикицки (Наставак). Латински тумачи всле: за љега (мншљење Јеролимово) гов^рп иајстарије дрквепо предаље. Њега налазпмо већ код старог Хегезиша, који је око свршетка другог века писао евоја „бтсорт^ата тшу 1ххХ"/јасаатохаЈу лраЕ,ет." Он рачуна у род Христов (уечод ушрСоо) Јакова, Симона и Јуду и назива их ХгуооЈлгуоод иди сргроицауоод абзХсроод тоо хор (оо. Већ из израза Хзуоојлв700$ или сргроорг^оод (прибројан или урачунат) може се јасио видети, да их он није држао за рођену браћу, али одатле несумљиво излази још и то. да он једног од ових, Симеона, назива сином стрица Господњег, Клеоие, и овог назпва рођаком његовпм. Он вели: „И после мученичке смрти Јакова Праведног .... једнодушно дадоше гласа за Симеона, сина Клеонова, за кога кажу, да је рођак Госиодњи (лроегк ^то бухос ауефсоу тоо хорооо овбтгроу) и он носта еиисконом (Јевс. цркв. ист. 4, 30.). Тиме се хоће да докаже, да је ком бинација, коју римокатолички бсгослови заступају, изложепа још пре Јеронима. Но они позивајући се на Егезипа нису то доказали. Из споменугог места излази само то, да је по неком старом предању Јосиф имао брата, који се звао Клеопа (то предања прима и бл. ТеоФзлакт), чији је син Симеон ступио по смрти Јаковље вој на чело опћине Јерусалимске. Али ако он избор овог Симеона, чијег оца назпва стрицем Господњим (Јевс. 3, 32.), мотивује тиме, што су га сви сматрали „о^та аугфсоу тоо хорсоо бгбтгроу" то се тиме ппак не може доказати, осим ако се гтоахотод не про-

дужи па бготгроу, ни то, да је он други рођак (аузф^од бгбтгроЈ, ра1гаеНз, братић) Христов био поред Јакова АлФејева, као што узамају ХеашЗег и с!е \Уе11е, пошто о томе нема говора ни у самом кснтексту, нити се молсе доказати, да је и Јаков, кога он баш назива братом Господњим био рођак Симеонов, ношго би он тада природнпје означио Симеоиа као брата тог Јакова, него само као „аугфсоу тоо хорсоо бгбтгро^" који је задобио епископство у Јерусалиму. Зато морамо одлучно одбацити мишљење западаих богослова, да њихово тумачење назива „Браће Христове" има основа још раније од списа Јеронимових. Тек код овога се оио налази. По њему је Јаков Алфејев иазван бра том Госаодњпм као Његов рођак. Он наводи прво православпо мишљење, иа онда одмах излаже своје не иоткренивши нсто нотребном аргументацијом а и не оборивши ничим ни тумачење православно, но назвавши га просто иоследицом „(1еНгатепИ аросгурћогит." Он велп овако: Јасоћиз, с|и1 арре11&1иг гга!ег Боппш, со§потеп!о јиз1из, и! поппиШ ехјзптап!, Јозерћ аПа ихаге, и1, аиЈет гпгћг пиШ/иг, Мапае 50гот1з та1пз Бот1ш, сшиз Јоаппез ш ћђго зио ( Е у . 19. 25.) теттН, ГШиз (Бе У1пз Шиз1г. сравни а(1у. Не1у1(1. с. 1В)*. Дакле ово Јеронимово „ и1 т!М ^ггЈеШг" мора нам улити неограничево веровање, да је тако и никако друкчије. Ми смо дужни то тумачење са тако )аким доказима примити, па ма против њега говорило и свештено Предање из старпјег времена и ма старије тумачење било уз то врло вероватно, близу суђењу здравог разума, које усвојише већина и источних и заиадпих тумача старог доба... Да! Али је то потребно, да се ма каквим начином створи што дубљи јаз између иравославне и римокатоличке цркве... Па и сам Јероним као да баш није сигуран у свом м шљењу, јер у делу „АЛоегзиз НеМДтт " сар. 13. показује, да зна, да је његову мишљењу очито противно место у Јованову Јеванђељу (7, 5 ), те у * „ . . . Јаков, којн се назива браг Гооподњг, прозван Нраведним, као што некн мисле, еин ЈоеиФов од прве жене, као што ее пак мепи чини , еин марије, сеетре матере Господље, коју Јован спомиње у књизи својој (Јев. 19. 25.) . • .