Srpski sion

Б р. 9.

„СРПСКИ

сион. а

С тр . 139,

посланици својој Хелвидију говори само о некима, који матер Јаковљеву идентиФикују са Маријом Клеоповом а своје мишљење не казује. Све то не говори у корист западних богослова, који тиме као да из губише сво.ј најчвршћи ослонац. Но да нођемо даље. Рекли смо, да се присталице тога мишљења позивају и на бл. Авгусшина , који да је назив „браће Христове" у том смислу тумачио. Да видимо, да ли је баш тако? Бл. Августин тумачећи 1. главу посланице Галатима веди идмах код 19. стиха „Јакоћиз Оогшш ГгаЈег, уе1 ех ШИз Јозерћ ех аИа ихоге уе1 ех со^паУопе Мапае та1г1з Глиз (1еће1 1П1е11ед1."* Из овога се ]асно види, да он не нристаје ни уз једно мишљење, но оба само наводи, уздржавајући се од сваке даље критике изложених мишљења. Па опет се западњаци ма њега иозивају, као да он најјасније њима у ирилог говори. На друга два места у својим тумачењима (на Псал. 127, 2 и на Мат. 13, 55.) и ако изгледа, да бл. Августиа прима друго ми шљење као правилно, не упушта се ипак, да то сродсто (со^паИопет) ближе одреди но оставља сваком на вољу, да о томе суди. Ни ту не говори он о истоветности „браће Христове" са апостолима, но преко тога прелази ћутке. Шта више он „браћу Христову" разликује од апостола изрично (види: Тгасћ 2б. ш Е у. Јоапп. 7, 4.). Још нам остаје Исидор Хисиалски. Он је угледајући се на Јвронима , који је идентиФектовао Јакова АлФејева са Јаковом, братом Господњим, и сам примио то мишљен.е. Он вели: Јасоћив А1рћае! богопз та1пз БотшЈ ГШиз."** На истоку то мишљење није нашло својих присталица. Св. Јован Злашоусши назива додуше Јакова сином Клеоповим позивајући се у том на Јеванђелисте (на посл. Галата, 1, 19.), али је он далеко од тога, да под Клеопом разуме АлФеја, јер очито тврди, да треба разликовати браћу Господњу од апостола (на I. кор. 15, 7.) Па ни одатле, што бл. Теодориш (на Галат. 1, 19.) означује Јакова као сина Клеопова * „Под Јаковом, братом Господњам, мора се разумети или један од синова Јосифових с првом женом или од родбине Марије, матере Његове." ** „Јаков ДлФејев син сестре матере Господње."

и рођака Господњег, не може се још закључити, да и он има на уму теорију Јеронимову о идентиФиковаЕБу. Изложили смо дакле мишљење оних, на које се присталице тог тумачења позпвају и показали смо уједно са колико права они то чине. Сада да видимо, како они то своје тумачење разумеју и како се при томе иозивају на Св. Писмо и са колико права. Оаи веле:* Код Матеја 27, 55; Марка 15, 40. 47 ; 16, 1. спомињу се три жене, које су пратиле Господа из Галилеје потпомагале га својим имањем па и у време крсног страдања Његова код крста Му беху у близини ЕБеговој. То беху Марија Магдалипа, М.арија, магаи Јаковљева и Јосијина (ч) тоб Тссхоброи %оа Тсоауј Јлујттјр) и Саломија мати синова Заведејевих. И Јован сномиње тај призор (19, 24.), али се не слаже с њима у свему. ГЈо њему беху код Христова крста Мати Хрисшова, њена сестра Марија Клеоиова (т] хои КАгатса) и Марија Магдалина. Марија „мати Јаковљева и Јосијииа" код Матеја и Марка дакле не може бити идентична са Матером Христовом код Јована. Јер не може се наћи разлога, зашто би Матеј и Марко баш овде, где говоре о женама, које беху при крсном страдању Хрисшову , назвали Матер Господњу по њезина друга два сина. Дакле ако нећемо да дозволимо никаквих аротивности код Јеванђелиста или ако не ћемо да узмемо, да осим Матере Христове беше код крста још три жене именом Марија, то нам онда остаје само, да примимо, да је Марија, мати Јаковљева и Јосијина (уј тоо ТахсбјЗоо %а! Тмауј ртјГЈГјр) код Матеја и Марка идентична с Маријом, коју Јован назива Клеоповом (тј тоо хХмла) или сестром матере Исусове (аВгХсртј туј<д ЈЛУјтрод тоо Тгјаои). Осим тога спомиње се више пута у Јеванђељу Марија, која се по својим синовима назива час тј Та>«броо тоо хроо (Марко 15, 40; Лука 24, 10), час оиет г] Тшауј (Марко 15, 47.), која је дакле са оном Маријом, коју Јован означује као сестру Матере Христове сасвим иден тичиа. Пита се дакле још шга значи из* Упор. Сг. Аи§ ВЈзршјЈ: ЕгИбгип^ Зез Еуаи§. пасћ МаМћ, стр. 312.