Srpski sion

Бр. 11.

в СРПСК0

СИОН."

Стр. 175

болестима. Неумерене жеље, тиранске страсти — то су мучитељи човечанства. Кад би им се људи одупрли, били би добродетелнији и сретнији." Писцд романа и песници, кад год хоће да иредставе невиност обичаја какве благородне породице, или, кад хоће да изиесу народ какав као благородан и пун врлина, то свагда стављају на њихове столове воће, мед и млеко, док Омир описује Циклопе, као великс месождере, као људе најстрашније. „Позната је ствар, вели Русо, да су људи, који само са месом живе, обичпо жестоки и вигае дивљи од других народа." Ова нримедба Русовл»ева није сасвим без основа: испитивања над животиљама ју потврђују. Све врсте дивљих зверова су месождери и живе само од нлена других животиња, н. пр. лав, тигар, курјак и друге, па сами пси и мачке, које су најсродније са тигром, само гато последње две врсте животиња због принитомљења и навике да се и биљном храном хране, нису тако крволочпе. Животиње пак, које се искључиво биљном храном хране, одликују се пријатним особинама и мирне су. То се може рећи и за људе. Људи, који често морају да ироливају животињску крв и да се но највише месом хране, немају обично у себи оне нријатности, као људи, који се хране по преимућству биљном храном и који се не баве клањем животиња, Доказано је, да су, после велике Француске револуције, јавни преступници и немилосрдни разбојници били већином из броја оних људи, који су у време револуције били извргаиоци смртне казне, или они, који су били нознати са своје неумерености у животу, или пак они, који су немилосрдно иостунали са животињама. Становници топлих нредела, што живе биљном храном, особито су пријатни, снокојни, гостољубиви, а они се у онште хране слатком храном, воћем, бананама, кокосима, пиринџом, брашном и т. д. Пост је често нуждан ради очувања здравља. То тврде мудраци свију старих времена; умереност називају матером здравља. Св. се Јероним овако изражава о уздржљивости : МаЂег вапИаЉ ез(; аћбИпепИа аедшккИтз уо!ар{а8. Хипократ говори: Ното 81 рагит е<Ш е! рагит ИиШ, пи11ит тогТзит ћос тс1ис11. На другом иак месту додаје: ОрШпа бип(; ас! «атига(;ет, гцтае тосИсе јп^ези зиШсГап^ и1 е(, 1атез е! 81118 81п<;

те<1е1а Позната је реч: тосИепб сШ1, тесИсив бМ. По Галену зависи здравље од тога да се не иретоваримо ни јелом ии пићем. Блажени Јероним сведочи, да су испоснички живот проводили не само стари пустињаци, него и стари филозофи , мисирски жреци и перзијски маги. Познато је, да индијеки брамини употребљују иост као средство против свих скоро болести. Као што рекосмо у Хригаћанству се пост одликује особитом мудрогаћу. Не можемо н. нр. ? а да се не поклонимо пред мудром установом цркве, која нам налаже пајетрожији пост баш при наступању пролећа. ГГролеће је време, када животињека крв ври, време кожних болести, крвотечења, апоплекоије, речју време свих могућих иромена у животињском организму, нагато утиче поврат сунца. С погледом на то најбол>е је уиотребљавати биљну храну, да би се избегле рђаве носледице од употребе абнормалне крви. Други разлог, који оправдава мудру установу поста у пролеће, састоји се у појму о пролећу као времену, када се по преимућству плодс животиње. Било је потребно да се забрани проливање животињске крви, да би кад прође време поста доспела за нас животињска храна и у већој количини и боље каквоће. Па кад знамо и видимо, да и при иагаим несрећама у животу жалост своју постом изражавамо, то загато да не зажелимо да нослугаамо глас црквин, која нас позива, да жалост своју због грехова изразимо на исти начин, т. ј. ностом? Но можда ће когод рећи: може човек жалити и због греха, па да не мора у исти мах лигаити себе обичног задовољства. Промислимо мало и уверићемо се, да је то немогуће. Дугаа, која осећа прекоре савести, она мора да је у бризи и жалости и да се моли Госиоду да јој оирости њене грехе. И чим је жалост и брига та већа, тим се јасније огледа на телу, јер је душа са телом у тесној свези. И заиста, хоће ли иасти на ум раскошно јело ономе, који је сав обузет самоиспитивањем и који се брине и стара да се покаје? Хоће ли пасти на ум каква било задовољства или обичне забаве светске ономе, чија је сва мисао на то усредсређена; да заслужи милост од Бога покајањем ? Та зар може когод, кад чује и свесрдно прима к срцу у цркви покајне молитве Господу и Владици живота, кад чује Јеванђеље о страдању Господњем и плач цркве пред плаштаницом, може ли тај, чим из цркве изађе, одати се на