Srpski sion

С тр . 1 §8.

.СРПСКИ сион*.

Б р. м

рнзШ пека1;оИка га кита. Г1о је 8азУ1т п ге<1и, јег кгвк (1о Г81о \ г а1ја 1 о ро1уг(Н) је 8уебап1 ст ка!оНско^а ђо§'08]и2епја, којети асМуе пуеЛап пека^к ћег 8Уе1о§т§ја иб1опШуоуа1;1 пе зшце. То М М]а 1ако гуапа сотшип10 1П 8асг18. I гШја, како се пека^оНк о(1§'оуага11 га (Јуе!е, <1а ујегије и ка^оИски сгкуи, 1 ођуеха! бе, с!а се §'а (и пи2сИ) и ка!оИској ујеп иг^ојШ, ка4 о 1ој ујеп шје обУје<1осеп, расе ји јаупо Цд? 2аг 1о пе М Шо 1$гаИ §1ити и пајбуе^јет сти? бабзиег (НатхИзисћ <1ег Раз1;ога1 1881. 8. 652.) уеП, с1аје 1о 1 пе о1)21гис1 бе ра сгкуепе ргор18е, и зеМ пеЛорш&епо (1пМпкесе та1ит). Ро 1оте пека бе Зиршк ипарпјес! рођгте, <1а пека1оИк п1је(1попш ка^оНки пе <1о<1је га кита. Бос1је И 1рак п. рг. па кгб!;, а гиршк §'а п1како пе тоге осЊШ, пека Тзагет раг1, с1а бе 1бИ <1је1е1а кос! кг&епја пе (1о1акпе. I 1ако пе се ТзШ кит, ра ве оп коИко ^гасНо китот. 1Ј 1от б1исаји, пека које§'а какоНка п. рг. гуоиага о<1гесН га кита. Мета Н шко§а, а оп пека, како пајђоЦе то2е 1 гпаДе, роИје кг81еп1ка ђег вуако^а кита, такаг §а бат тогао и буојт гиката (1г/а{] 1 ије<1по роИјеуаИ. ^ Т ека1оИк пШ ро (1ги§оти (рег- ргосига1;огет) ра такаг кагоИки пе бт1је китоуаИ, јег „С^иГ ЈасН рег аНит, регт<1е ебГ, ас б1 1'ас1а1 рег §е Јркит' . 11 Овако мисле л уче Латини а ми ваља да се постарамо, да ушчувамо своје и да се управљамо, у даним приликама, према прописима наше цркве. Има доста наших свештеника, који оваке, премда врло важне и замашне ствари, држе за еитнице, но ми се, управо, чудимо њиховој наивности. Баш мени се догодило, да је један од околне сабраће моје крстио дете из моје парохије, које су донели к њему само за то, што су иравославни родитељи тога детета добро знали, да ја не дозвољавам, да правос:Јавном детету кумује особа римске вероисповести. Свештеник тај мимоишао је позитивни закон своје цркве и, без нужде, крстио исто дете на рукама иновернога кума. Реците сада, шта мисле о мени, шта о њему моји и његови парохијани? Шта иноверни кум? Ко лаже а ко истину говори? Ко има а ко нема право? Будимо консеквентни, да се не обрукамо пред неуким народом! (Свршиће ое.) 11 Бг. Маг11п 8 Н јј Ш. КагшвНка. Стр. 225,— 220.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Рођен дан Његове Светости.) И грађанство Карловачко и црквена опшгина и сви просветни заводи и све корпорације хтеле су, да нрошли, еедамдесет први узвишени рођен дан св. патријарха Георгија , свечано прославе. Његова Светосг благоизволела је чувши за то, све то отклонити. Једно није могла отклонити — безброј брзојавних и иисиених, а велики број и усмених честитака, које су тога дана стизале и нријављиване у патри.јарашком двору. У дворској капели богослужено је тога дана благода.рење. Благодарењу је нрисуствовала само Љегова Светост и дворско свештенство; богослужењеје свршло впреч. г. архимандриг Анашолије ЈанковиЛ са архиђаконом иреч. г. Данилом ПаишелиИем. Пошто је тога дана бво у Карловци на окупу Саборски Одбор, подастро је исги пре седнице, корпоративно. вајсмернију честитку Њ. Светости, предвођен впреосвештеним г. епископом Пакрачким Мироном НиколиЛем. Лично је честитао Његовој Светости и впреосвештени г. еиископ Бачки Мишрофан П1еви&. (Бпреосв. г. епископ Мнрон) отпутовао је т Карловаца својој резиденцији 17. (30.) о. м. после подне. (Саборски Одбор) држао је своје седнице прва четир дана прошле недеље пре и после подне, нод високим председништвом Његове Светости, преузвишенога г. патријарха Георгија. Присутнп су били: впреосвештени г. епископ Пакрачки Мирон, впреч. г. г. архимандрит Пларион Руварац и нротопрезвптер Ђорђе ВлаховиЛ, те г. г. Др. Лика Максимовић, Михаило ил. РогулиЛ и Јосиф ЈагиЛ. (Школоки Савет.) У седнпцама својпма од 10. и 11. о. м. решио је ове предмете. Кр. земаљска влада у Загребу саопштила је своје примедбе на устројен штатут срп. учптељске школе Пакрачке, на наставни нлан, списак уџбеннка и помоћпих књига и означила је своје захтеве, од уважења којих чини зависним подељење јавности истоле заводу. Допис земаљске владе узео је Школски Савет најозбиљнпје у расуђење и зг Важио је напомене и захтеве исте, у колико је то могао учинити а да се пе огреши о автономнп и вероисповедни карактер речене школе.