Srpski sion, 30. 04. 1900., S. 19

Број 18.

„(ЛЧ1СКИ СИОИ"

Отр. 299

жествујте днес всја љубјашчи Сиона. Славјансков лик баш дивно поји, али Котуров лик је свежином гласова, финим ниансирањем и једром складношћу израза карактера песме иадмашио Славјансков кор. Овако се дивно иикад није нојало у Српскоме Сиону, да човеку чисто расте коса од милине на глави. Занесена публика није могла доста да повлађује и проФесору Котуру и његовим певачицама и певачима. Овако појање служи врсном уметнику коровођи г. Душану Кошуру на велику част. Кад се стишало пљескање изиђе на позорницу младић витка стаса и отмена држања. — Беше то Лаза ИстовиК Чикастевин. Лаза је по матери својој, гђи Јустини Поповић, сестрић славнога српскога комнозитора Корнелија СшанкоеиЛа , син јединац у оца Чика Сшеве В. ПотвиЛа, управитеља Текелијанума. Лаза је даровит учепик проФесора Јухаса, чувенога мађарскога пијанисте у Будимпешти. — По нрвим звуцима, које је лаком руком измамио дивноме гласовиру* познадосмо, да ће нам 8сћШ-ову тешку композицију Сагпеуа1 Мј^поп одсвирати свирач, који је дорастао овој тешкој али лепој, правој уметничкој композицији. Лаза Поповић Чикастевин свирао је лако, лепо, са меким нагласком и финим нијансирањем, топлином која загрева слушаоце — и изазива у њима уживање у лепој вештачкој свирци. Пожњео је успех који га може ободрити : да вредно настави изучавање класичке музике, којој би по својем лепоме дару могао у нас Срба бити врло добар интерпрет. Свечани концерат завршен је красном композицијом Жокрањчевом Ајдук Вељко, коју су ликови Српскох' црквеног певачкога друштва Ср. Карловачкога и ученика српске велике гимназије под управом проФесора Душана Кошура отпевали тако дивно, да је публика била сва занесена певањем младих лепих Српкиња, чиле деце и красних момака. — Да се ова српска композиција овако дивно отпева у Неготину, * Кондертни гласовир, Возеп(1ог{ег-ова система, иозајмио је за овај свечани кондерат а на молбу одборову из иочасти и бесилатно чувени фабрикант гласовира из Вудимиеште Хмел и син , уз накнаду превозних и преносних издатака железничких и кодских.

потресле би се кости Вељкове у гробу своме од радости и милине. Свечани концерат је оставио огроман, свечан и узвишен расположај у души свакога слушаоца. Он је као неко светско I свечано : „Буди имја Господње благословено" — лепо, складно и достојно завршио величанствену светковину на данашњи лепи Ђурђев данак — а у славу великога српскога јерарха патријарха Георгија БранковиЛа. Како сијају јасне звезде о ведрој ноћи Ђурђевданској — то су видели они чили играчи и играчице, који су из гимназије прелазили у магистратску зграду, у конгреску дворану, на веселу игранку, која је трајала до белога данка. И тако је завршено славље које је српско православно грађанство Карловачко приредило у славу Његове Светости патријарха Георгија ВраиковиИа. Цео програм ове прославе изведен је како се мислило, како је требало и како је морало бити, јер је та прослава била спонтана манифестација искрене љубави, истините оданоети и неусиљенога одушевљења свију оних, који су је приредили, изводили и у њојзи учествовали. Узоран ред, достоЈанствена збиља, бурна радост и усрдно надметање у радости тој, све је то прослави целој далало тип, којп је ефектом својим присилио свакога да призна, е је нравославно српско грађанство Карловачко, себи осветлало образ и да је учинило све, што је учинити могло, а што ће му увек служити на част. У високом признању узвишенога Слављеника, које је у више пута израза добивало, у Љегову задовољству, које је благоизволео неједаред изјавити — најлепша је награда грађанству Карловачком. На прослави је учествовао многи свет и изван Карловаца. Кад се личном учешћу овом споји учешће, које је изражено у више стотина брзојавних и писмених поздрава узвишеном Слављенику иодастртих, и који још непрестано придолазе, онда је ово слава, с којом се ми имамо права да поносимо, као што ће многима у њој бити разлога да се постиде — са неучешћа у њој, или са своје бестидне агитације против ње.