Srpski sion

О тр . 502.

„ОРПСКИ СИОН".

Б р . 31.

форме. Анорганска су тијела изнутра хомогена, једнолика т. ј. њихови најмањи дијелови различито састављени (састоје се из чврстих меканих и течних састојака, који су међу собом спојени). Анорганска тијела могу ексистирати у сваком обиму (тако гранит може сачињавати читаву гору и ексистирати у микроскопским дјелићима); органска тијела имају опредијељене димензије према њиховој врсти. У опће је познато, да жива бића дочимљу ексистирати само утицајем живих бића исте врсте, чији су дијелови били прије него су се одијелили од њих; анорганска тијела на против постају у најразличитијем кругу, само ако су се елементи приближили у повољне околности и услове. 1 Анорганска тијела постоје трајно, ако су само отклоњени извањски узроци, који би их могли растворити, смрвити; органска тијела опстоје и трају само услијед обнављања измјене материје и хране. Минерал се не храни. Витални циркулус, који развија и подржава живот не продужује се у бесконачност код ниједног живог бића; он се продужује, више мање према врсти; али наједном се устави и то је смрт. Анорганска бића заштићена од вањских погубних агената, трају бесконачно. Јест, огромна и неизмијерна је разлика између органске и анорганске материје; изаеђу живих и неживих бића. Ако аутоцинезија' и не сачињава саму битност живота, она је бар за нас очигледна, јер признајемо да је неко биће живо, кад видимо да без икаквог материјалног имнулза извана почиње кретати. Мртва материја не има тог својства, и зато смо мп од кретања свијета, који није у стању да се сам од себе покрене, без оклијевања упућени на импулс и консеквентно на нрвог иокретача т. ј. Бога. Али свака жива, на и сама вегетална материја има неки извјесни спонтануитет по1 Неправедно су некп хтјели прпсподобити гтрву формацију живућих тпјела, појаву кристалпзацпје п свести, та два факта на псти узрок Онп који су покушали слнчно разјашњење заборавили су, да се жива тијела не кристализују п стога се зову соПоМез, за разлику од минерала којп се кристализују и који се зову сти1оЈс1е8. 2 Аутоцинезпја од <&јто5 и покрет сам од себе (нека врста опонтаног кретања; аутоцине■■■*. зпја каже се само за жнву материју). Пр. прев.

крета. Кажем и сама вегетална материја, јер и вегетали (биљке) имају неку специјалну силу, ио којој се крећу и триумфирају над тежом (лат. 8с1гигеге). Они се крећу на мјесту, али се ипак крећу. Преставите си оне охоле биљке (ве^иојаа) правом назване гигантичнима, које на обалама тихог оцеана достижу висину од од 3 до 4 стотине стопа. Каква је то снага, која је кроз вијекове непримјетним али непрестаним радом, борећи се се против закона теже, дигла у висине те биљне колосе? То је животна снага. Та снага разликује живу од минералне материје. Том снагом све биљке, од најнижих до највеличанственијих, пружају на све стране и у свима правцама своје коријење, жиле, гране, лишће и плод. Оне расту, дакле нпјесу непомичне. Без сумње физико-кемичке силе дјелују у њима, п над њима, али дјеловању томе модификоване неком новом силом. Та тајанствена и по себи непојмљива сила, али очигледна у својим манифестацијама, то је животна снага. Према тима и многим другим фактима, немогуће је порицати силну разлику између анорганске и живе материје. Казали су, да не постоје двије кемије: кемија живота и кемија смрти, него само једна, која влада над оба појава. Чини ми се, правије би било казати, ако не постоје двије кемије апсолутне различите; двије кемије без заједничких елемената, јесу ипак двије, бар у том смислу, да кемија живота има у себи кемију смрти, т. ј. органска кемија садржи у себи минералну кемију скроз модификовану додатком животне снаге, која равна физико-кемичким силама а да се не смијеша с њима. УП. Како би на једном могла та снага постати? Како би живот произишао од минералне материје? То не би могли признати, већ да нас јасно искуство и покуси на то ирисиле; али на против искуство доказује, да анорганска материја не може произвести живота. Ту истину, већ а рпоп изванредно вјероватну, потврдио је М. Разкеиг, учинивши је експерименталним доказом; стога се и пита, како Академија знаности није зауставила све контрадикције. Господо, лако ћете погодити узрок. Спонтано постање намеће се атеистама као неопходни