Srpski sion

Бр. 34

Разне белешке. (РеФорма руоког календара.) Прошле године образовала се иницијативом „руског астроиомског друштва" компспја, да радц о реформи руског календара. Ево главно пз нротокола те компсше. Права дужпна тропске године јесге — по наудн — за епоху 1900: 365-24219879 дана, док је талијанска година дуга 365'25 дана. Разлика од 0'0078012 дана чпнп у 128 годнна погрешку за читав дан. И тако заостаје календарска година тропској у 128 година за 1 дан. Ако пођемо од Христова рођења као од почетка рачунања времена, то пма: после128 год. после Хрст. рођ. погрешкаод једнотдана » 256 „ „ 2 » 384 ,, „ „ 3 в „ 1792 „ , „ Н , „ 1920 „ „ „ 15 „ Дакле је једноставнп Јулпјанскп календар основан на непоузданој годпшњој дужпни, која му даје карактер покретне године, у колико сваки календарски датум у извесним растојањима пролази све дане тропске годпне. У руској царевпни не употребљују талијански календар астрономи, метеоролози, иа и у некадањој краљевпни Пољској и вел. кнежевини Финској. Двојаки начин уиотребљује мп# нистарство спољашњпх посала у интернацијоналним стварима, мипиетарство финанција на државнпм папирпма, мипистарство комуникација на пограничиим пругама, министарство унутрашњих дела за интернацијонални саобраћај поштом и телеграфом, ратна и трговачка морнарица: По грегоријанском календару има у 400 годпна 303 једноставне године од 365 дана, 97 престтпнпх година од 366 дана, па је по томе дужпна календарске године 365.2425 дана, и зато се та година од тропске годпне разлпкује само за 04)003021 дан, а погрешка је у 3320 години за један дан. Таква погрешка не може се данас у науцп трпети. У реформи године 1582. испустио је папа Гргур ХШ. 10 дана, па је изједначио датум јулијанског календара с енохом нпкејскога концпла, али не с рођењем Христовим Зато нема нпкаква основа у Русији увађати Грегоријански календар. Питање о реформи календара раздељено је на ова три дела: одредпти дужину календарске године, фикснрати календарска дата за еквинокцпју, покушати, да се поделе дани и месеци у години. Што се тиче првог цредмета чпњаше се најзгоднпјп нредлог професора Медлера у Дорпату

С тр . 559.

године 1865. предложен, да преступне године буди и од сада као до сада осим сваке 128 године, која о.таје проста. По тој уредби погрешка је у 100.000 година за један једпни дан У пракси остаје та погрешка неопажена. У другом питању мишљаше комисија, да не треба свугде прпмљену и уобпчајену хришћанслу еру мењатп. По томе би требало сада 14 дана додати због погрешке у -Тулијанском календару; п тако би као и до сада свака даља четврта година преступна била, а тек 192С-та, која је без остатка са 128 дељива, била бп проста. И по томе бп руски календар до годпне 1920 грегоријанском за један дан предњачио, а од тада за 2 дана. Што се тиче пптања трећег — означитп дане п месеце у годинп — одлука је компсије, да ншпта не мења. јер је овака раздеоба уобичајена и примљеиа код свпх народа земље . . На основу свега тога одлучила је комисија руског астрономског друштва управити на руску владу ове предлоге; да се у Руспји уведе новп Календар, који ће се с хришћанским на овај начин уједначити: Просте године пмају 365 дана, преступне 366; преступне су све оне годнне чпји је број дељив са 4 без остатка. Другесу године просте. Уз то, да се сада 14 дана досадањем бројању дода. Прев, В. Ј. (Дело са 123.000 страна.) Највеће литерарно предузеће, какво још није ни у једној земљи, извршено је недавно у владпној штампарпјн у Уешпнктону, у Северној Америцп. То је наиме службена историја американског грађанскога рата, која се састоји из 128 огромних свезака октаве, свака са 1000 страна п осим тога једног колосалпог атласа од 35 делова. Но ипак има књига са још већим спољашњим опсегом. Тако н. пр. британски музеј има једну енглеску енцикоиледију од 2000 свезака, али, наравно, ова се кинеска књига не може у богатству садржине ни блпзу упоредпти са американском књигом. Штампање је ове исгорије почето ирије 26 година, а сада је свега штампано 11.000 примерака целога дела, које је тешко 700 фуната. (Правоолавна црква у Јапану.) За прошлу годину православиа Јапанска црква сасгојала се : из 231 црквене општпне. У њима је било Хришћана 25.231 душа и свештенослужитеља 34, од којих је 1 епископ, 28 свештеника и 5 ђакона. Епископ, један свештенпк и један ђакон само су Русп, а свп остали Јапанци; један је свештенпк са академским образовањем. Учитеља црквеног певања било је 16, а пронроповедника 152.

.СРПСКИ СИОН."