Srpski sion

С тр . 618.

„ОРИОКИ

сион а .

Б р . 38.

и педесет цент. Ка пјевницп се иде истијема степеннцама, које у звоннку воде. Олтар има четрдесет и два кубична метара простора. На средини стоји велика света трпеза — нрестол, од финог камена израђена, чнје су стране подједнаке у иростору по једап метар и седамдееет центим. С десне и с лијеве стране олтара налазе се придјели — двије собе дјакониеи, које ће служити за спрему црквенпјех књига одежда и другије утварих. Са сјеверне стране у дјаконису налази се и једна трапеза, која би могла елужити за свету литургију, да се раније сврши. Под овим придјелима — собама, искоиани су нодруми но сводовпма дубоки три метра и непрнмјетно су затворени. Ове собе имају двадесет и један кубични метар иростора, а високе су по седам и но метара. Иконостас према величини цркве мален је ; али то је право ремек-дјело које доиста краси овај велељепни храм. Он је сав од мрамора бијелога из Грчке, кога је приложио љубимац Црне Горе ЛндЈшја Синерос из Атине, кои је прошле годипе умро, и коштује до шестдесет хил.ада Франака са преносом до Котора. Према царским дверима уздижу се два стуба од зелсног мрамора, а међу светитељима у горњем ћемеру раздвају их бијели стубови према величини иконоетаса. По средини иконостас је висок осам метара а широк осам метара и недесет цент. Царске двери имају висине три метра и и 35 центим., а ншрине један мет и 30 цент. Четири престолне иконе високе су но 1 мет и 85 цент, а пшроке 90 цен. Над њима долазе 12 икона помањих у једном реду. Ове су иконе високе 80 цент. а широке 34 цент. Над овијема иконама долази Тајна Вечера, иа више ње Распјатвје на крсту. У иконостасу је с десне стране престолна икона Свети Василије Острошки Чудотворац норед Исуса Христа, а с лијеве Свети Петар Цетињски Чудотворац поред престолне иконе матере Божије. На десној страни овога мермернога иконостаса на стубу од јужне дверп стоји урезато : Приложио овај иконостас Андрија Сингрос Јелип са острва Хиоса, који се натграви од јелинског мрамора, мјесег^а Јулија 1899. године. Пет стеиеница које су урезате ири ико ностасу до салиџи црквене, исто су од бијелог мермера из Атине, са коима се у олтар улази, те су их понамјестили два нарочита изасланика Атинска и чине саставни дио иконостаса. Царске двери у иконостасу радио наш до-

маћи умјетник Василије Ђиновски Подгоричанин, које је изврсна радња дрворезне умјетности. Сноменути морамо академиски рад Руске умјетности у Петрограду гдје су умјетнички израђене четири велике престолне школе; а по врху ирестолних икона Рођење Христово у сре дини. а с десне стране Света Троица а с лијеве Вазнесење Христово. Од онијех дванајест помањијех икоиа у једном су реду ове иконе: с десне стране Свети Василије велики, Свети Јован Златоуст, Свети Григорије Богослов, Свети Николај, Свети Георгнје, и Свети Димитрије; а с лијеве стране Свети Јован Пророк, Свети Пророк Давид, Свети Пророк Данил, Свети Илија, Светн Јеремија и Свети Језикиљ. На царекијем дверима стојп икона Благовјести, на јужним Свети Арханђел Михаил, а на сјеверним Свети Архиђакон СтеФан. Оеим овога украса унутрашњега што смо споменули, морамо к томе додати, и боп.ти дар краљице Талијанске Јелене, те је поелала четири полијелеје од бронце и кристала које је донио и намјестио нарочити пзасланик краљичинн г. Ајггур Флорес дворски архитект, те висе из високих сводова и колосалне кубе, која се над њима подиже као да у ваздуху лебди. У псбочним лађама висе два мања сребрна нолијелеја што је Његово Височанство књаз Наследнпк Данило из Русије за исту цркву набавио. Пред престолним иконама висе четири сребрна кандила уСарајеву ковата, што је ириложио Високопреосвећени Митронолит Хаџи Сава Косановић из Улциња, а иред крстом Распјатија Христова пето канђело еребрно прилог г. Мића Кречића из Сарајева. крилима црквеним еа двије стране висе изнад врата од дјакописа — иридјела по двије велпке иконе, дивна радња руског црквеног еликарства: Усиенија и Рождества Пресвете Богородице, Светога оца Николаја и Светога великомучсника Георгија. И пред овим иконама висе четири сребрна канђела богати прилог Митрополита Саве Косановића. 0 зидовима са јужне и сјеверне стране виее у групама имена ногинулих јунака Црногорских и Херцеговачких у последњем великом рату за ослобођење, у позлаћеним оквирима, које се имају на црквеним стубовима унутра урезати, а између њих стављене су сребрне иконице нред којијема су понамјештана по четири мала сребрна свијетњака на јужној сјеверној етрани. Све то скуна са богатим и златотканим наки-