Srpski sion

СМОН."

С тр . 619.

том и украсом олтара, иоред мермерног иконостаса, испуњава ову иркву са изванредном љепотом и сјајем, које све иде у сагласности са величансвеном архитектуром. Споменути \.орамо и богати дар Његове Свјетлости књаза Пстра Карађорђевића, те је нриложио пет великих звона, која су коштала 25.000 Франака, и ностављена на звонику ове монументалне цркве, те се у истима са механизмом зато учињеним музикално звони. У очн Госпођииа Дне зазвон пне пет великих звона са звоника Василијеве цркве у Иикшићу, каква се још нијесу чула са српскијех цркава и маиастира, те се у хиљадама стао народ сакупљати на нозив цркве, да се у истој смјестило 2500 богомољаца и на 5 сати одпочела се вечерња всеноћиим бдјенијем, коју је обавио Архимандрит Михаил Деровпћ, Архимандрит Петроније Острошки, и Архимандрит Дожић Морачки, са осталим свештеницима. Сјутра дап 15. августа отиочето је свечано освећење цркве тачно у 8 сати, те су чинодјејствовали два Митроиолита, три Архимандрита, два Протопрезвитера, дворски протођакон и 10 свештеника. Кад се освећење довршило, одчета је Архијерејска служба уз присуство Њихових Височанстава Књаза и Књагиње и Њихових узвишених чланова Владајућег Дома, Посље причасна Митрополит Митрофан изговорио је врло језгровиту и значајну бјеседу о иодизању ове колосалне цркве и њенога Ктитора. Литургија се свршила у 11 сатих пре подне уз нуцњаву тоиова са ( тарога града „ Оногошта" и народ је длицао живио!! живио!! Госиодар л:ивио!! У сриједу, 16. августа, била је свечана литургија за упокој душа ногинулих јунака Црногорских и Херцеговачких, за вјеру и своју отачбину. Служио је Архијерејску службу са иарастосом Митрополит МитроФан, оа Хаџи Савом Косановићем, са три Архимандрита,дворским протођаконом, и су 10 свештеника. Служби су били присутни Њихова Височанства Књаз и Књагиња и сви чланови Владајућег Дома, те се нри нреливаЊу кољива на л к'кчнаА памдтћ" падало на кољена, те тако се са овијем довршила ова црквена свечаност у овој великој задужбини витешкога нашега Господара. Дворски Протођакон Филин Радичевић.

Сабореки изборни ред од 1870/1 еа дрквенога гледишта. (Наставак) Но даје тај тобожљи иристанак елископа и у Сабору и у се ;таратном вотуму од 1870. имао и цозитивну и одлучну Форму, прогивници нашега становишта не би имали разлога позивати се на њ, јер би и таквом пристанку оскудевала надлежносш. Енископи, без митрополита и изван Синода, нису били надлежни за такав пристанак. Он е Г»ио изваи њихове комнетенције, која у таквим стварима принада искључиво Оиноду. Према томе нристанак епископа 1870. нема нити авторитативпог зпачаја. нити иравне вредности , а по томе — ни доказне снаге, те је цозивање на тај нристапак апсолугаио неосновано, нигатаво. Но да и иоследњу сумњу отклонимо, разгледаћемо и онај нриговор, ио којем саборско устројство 1874/5, донесено „узајамним сноразумом између сабора и архпјерејског Сипода", 1 садржи у §. 2. да се заступници бирају по изборпом реду од 1871, одпосио, да је Синод, пристајући на саборско устројство од 1874|5, пристао и па изборни ред од 1871. Но то, све скупа, не стоји ; јер не стоји да је саборским устројством од 1875. рецииовап изборпи ред од 1871. Него ствар стоји овако: У једној конФеренцији више њих саборских нослаиика 1874 , г држаиој у Новом Саду код Стевана Брановачког, нретресан је био од дра Теодора Мандића поднесени предлог за устројсгво срнског народног црквеног сабора, Носле учињених по неким члановима конФеренције иримедаба па тај предлог и пошго је конФеренција усвојила те нримедбе, одлучено је било да др. Стевап Павловић нреудеси тај предлог нрема примљеним примедбама, Но пошто је др. Павловић предложио, да се тај посао новери дру Ники Максимовићу, као најмлађем члану конФе1 На оСнову записника Синодалне седнице, држане у Ср. Карловцима 20. септембра 1874, могло би се доказати и то, да данашње еаборско устројство није баш у целости донесено „у епоразуму између еабора и архијерејског Сииода".