Srpski sion

Б р . 43

„СРПСКИ

сион. в

Стр. 697

сији и сад се чувају такови сасуди дрвени, које је употребљавао преооцобни Сергије Радонешки. Но то је било по невољи, због сиромаштва, а још више због тешкоће добављати сасуде златне или сребрне, и као посљедица невоље, али то, у нашем сретнијем времену не може служити основом. Не треба ни говорити о томе, да се тучани сасуди забрањују због особите њихове росположености на р|у, која, као што је познато, тако је опасна по здравље човечје (Упор. ниже, о причешћу и литргији. Одс. УШ, члинак 1. §. 153.). §. 35. Тако исто неопходна, је к служењу литургије кадионица, која се у току обичне литургије употребљава следећих пет пута: 1.) по свршетку проскомидије ради кађења звездице и ваздухова, и иред литургијом ради кађења цркве и свега народа; 2.) у време читања апостола; 3.) у време херувимске пссме ради кађења иконостаса, цркве и народа, и ради кафења св, дарова пред почетком великога входа и после овога ради кађења великога ваздуха и св. дарова по постављању њиховом на престолу; 4 ) на изрјадном ради кађења св. дарова, и престола и" 5.) пред свршетком. литургије ради кађења св. дарова пред узимањем њиховим с престола и по преношењу натраг на жртвеник. Осим овога, ако се служи литургија саборно и буде два или више ђакона, то један или двојица од њих такође иду још с кадаоницом пред св. Јеванђељем у време малога входа, (Дополн. кт> Учит. Изв г 6ст. Упореди: Прав. Св. Ап. 4). Кационицу могуће је благосиљати сваки пут тако исто, као и на нроскомидији, т. ј. с молитвом: Кадило Тев^к прииосил^х, ХрТст« Вож«... Основ за то заиста се налази у некојим старинским служебницима јужноруским, у којима, на пр. о благосиљању кадионице пред апостолом, баш се говори : „А свештеник, десницом знаменујући, говори тихо кадилну молитву: кадиио тек^к приноеи/их", и т. д. (Упор. Лкковскш сл$ж{бник& 1666. г. стр. 122, 134 на обор. и др.). §. 36. Литургија никада не може бити свршена такође и без нарочитих свештених одежда како за свештеника, тако и зађакона. Овамо се односе: 1.) за свештеника: стихар или подризник, епитрахиљ, наруквице, појас и фелон; 2.) за ђакона: стихар, наруквице и орар, који се на левом рамену у накрст носи.

Без тих одежда ни свештеник, ни ђакон не могу свршити литургије ни на који начин. А ако би се који свештеник решио поступати друкчије, то такови, ма да и сврши тајну, он, као преступник црквенога правила, греши смртно, и за своју дрскост мора подлећи суду архијерејском, и шта више казни одлучења и збацивања (Оучнт. Изк^кст. Унор. Симеона Солун. Епископу Пентаполвскому Одговор 17). Изузатак од тога чине надбедреник, жезал или штака, камилавка, митра и т. слич., које се обично даје код нас за награду достојним свештенослужитељима. Ма да то и треба да буде увек мећано нри служењу лицима, који имаду право на, то, но ако који свештеник стане служити и без тога, то ни мало не греши, особито у случају потребе, а тим више не ставља никакве препреке к свршавању тајне; јер одежде те не односе се к суштини литургије по закону црквеноме (ДоиолненГе кг Учит. Изв4ст.). §. 37. Уједно с тим сваки свештеник, приступајући к свршавању литургије, дужан је заиста имати код себе служебник или књигу, у којој се садржи изложење једне или друге литурги.је по уставу црквономе. Говорити које молитве на памет у време свршавања литургије, по уставу црквеноме, најстрожије се забрањује. Па и то није без опасности само по себи, јер свештеник без књиге може се расејати и не знати, шта говори и шта чини, и на тај начин не само да може произвести неред при отправљању божанствене службе, него и присутне довести у забуну (Изк-кст. оучит.) §. 38. Уз то при свакој литургији мора бити макар четир или пет свећа: једна на престолу, једна на жртвенику, и две пред иконама (иконостаса) и једна на излажењу (у време малога и великога входа, и при читању Јеванђеља.* У особитој нужди могуће је у осталом служити и при две и шта више при једној свећи. Но ко дрзне свршити литургију без и једне свеће или кандила, тај греши и, као нарушитељ вековнога црквенога устава, греши тешко (Нов. Скриж. ч. 1. гл. IX.). При том, осим свећа воштаних и кандила * Код нас у време малога и ведикога входа иду пред свештеником ђаци с чирацима, а такође и при читању Јеванђеља ђаци стоје с чирацима пред дверима. Примд. превод.