Srpski sion

С тр . 752.

„ОРПСКИ СНОН."

Б р . 46.

обновљења и украшења парохијске цркве у Бјеловару, Рогољима, Љшовчанима, Барни и Ножези. Подигнути су нови храмови: у Загребу на гробљу, као приватна задужбина, и кућна капела у кр. жуп. болници у Бјелова,ру. а скорим ће се отпочети са градњом капеле наше у Крижевцу и у Бенковцу, а надати се и у ТБакову, дочим се у расправи налази питање о обновљењу из темеља у Павловцу те градњи изнова цркава парохијеких у Болфану, Салнику и филијалне у Обријежн. Код сваке градње или оправке иазило се овдје. да, буде што више очувана чистота грађевнога стила нашега, те је нарочито код градње иконостаса потписана прегледала нацрте и пазила да одговора све како у појединости тако и укупно духу цркве наше. Осим наведених знатнијих оправака изведени су многобројни мањи оправци, на снољашности храма; нарочито су многе цркве прекриване, а неке од тих и лимом. Сам народ прихваћао је скоро увијек и жртвовао, што је више могао на велељепије храма свога. Вијерни су дизали из властитога радо и често по расцућима крстове, а у по гдје ком од цркве парохијске и звона, да им она надокнаде помањкање богомоље са звонима њеним. То је у најважнијим моментима развијени рад а постигнути успјех епархијске конзисторије ове у предмету обдржавања вјероучења учистоти својој, и погписана свјесна, да је вршила у томе дужност своју, колико је више могла, очекује о томе мирне душе суд славне те епархијске скупштине.

Изјава. Пошто је ове године већ два иута био случај, да је у неким новинама нашим, а на наш рачун, неистинито представљан одношај Бзегове Светости, Преузвишенога Гоеподина патријарха Георгија, као врховпога надзорника завода у којему служимо, спрам истог завода и спрам нас, то сматрамо дужношћу својом дати следећу изјаву: 1. Нама као проФесорској колегији пије познато, да би Његова Светоет ради какве приштетље своје годинама водила борбу са ирофесорском колегијом, као што је то неко написао у „Бранику", а иоводом проелаве десетогодишњице иатријарштва Ље-

гове Светости, Такве борбе између Његове Светости и проФесорске колегије, од када ми у заводу овом служимо, није било. У опће, у списима иравосл. срн. богословског училишта карловачког нема трага борби каквој све од онога дана, којега је Његова Светост бригу о заводу том преузела. 2. Ниједан од нас не зна, да је Његова Светост икада иодстрекавала нас на какву иовереницу, коју би проФесорска колегија имала Његовој Светоети дати, нити је Његова Светост нред ма којим од нас о таквој иовереници спомињала. Исто тако није Његова Светост никад ни једноме од нас иребацивала, да иза Његових леђа против Њега пишемо, или да се поводом нападаја на Њега смејемо , или да нападачима иомажемо. Напослетку, прота Јеремић ни једнога од нас не само да није гонио, него ни једноме није ни сномиљао о каквој иоверепици Његовој Светости. Према томе није истина оно, што је „Застава" о свему том читачима својим јавила. У Карловцима, 10. (23.) новембра 1900. Чланови иаставничког збора прав. срп. богословског училишта Карловачког : Јован Вучковић, с. р. Милутин Јакшић, с. р. Јован Живковић, с. р. Георгије Летић, с. р. Гаврило Ананијев, с. р. Душан Јакшић, с. р. Валеријан Прибићевић, с. р. Јован Живановић, с. р. Радивој Врховац, с. р.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Помен блаженоупок. царици и краљици Јелисавети). У прошли понедеоник, 6. (19.) новежбра о. г. служена је у св. саборној цркви Карловачкој св. литургија, на кој.ој је у јектенијама за умрле учињен спомен блаженоупокој еној царици и краљици Јелисавети, поводом пмендана Њезина, који је иадао у тај дан. (Митрополитски Црквени Савет.) У својим седницама 30., 31. окт. и 1. нов., под председшштвом Његове Светости натријарха Гворгија, расправио је 83 предмета, између осталих ове: Бракоразвод-