Srpski sion

У тр . 744.

„ОРПСКИ СИОН 6 .

Б р . 46.

и дејствима. Пуиоћу новозаветнога а види апостол у томе, што је у њему цело божанско откривење јасно и разговетно откривено, а не тамно и непотпуно као у старозаветном. Не може се више ни очекивати савршенија, богатија и дубља откривења, него што је у Новом Завету. На другоме месту назива аностол уојј / х ; тоу тгјд гХгигкрихс; (1, 25; 2, 12.). „Под њим разуме хришћ. морални закон као нротивност старозаветном ^орос; бооАг^ад (упор. Гал. 4, 24. 5, 1; Рим. 8, 15)." 23 Тим изразом налази се Јаков на сасвим новозаветном земљишту. Већ Христос говори о истини, која нас ослобађа, избавља (Јов. 8, 32); Павао о Духу, који доноси слободу (II. Кор. 3, 17), на другом месту опет о слободи славе деце Божје (Рим. 8, 21). Том слободом решава се човек притиска спољашње букве, ропства греху и ђаволу. Дакако овај уојло^ туј$ гАгиО -грсад Јаковљев не ослобађа човека од његових дужности према Богу, шга више он задржава своју законску страну. Али Божји захтеви не врше се, као у Ст. Завету, заповешћу мртве букве, него унутрашњом снагом Божјом. Божанска и човечја воља не стоје више у противности једна према другој, него се последња потпуно предала ирвој; обе су постале једном вољом, тако да човек извршује закон више из унутрашњег Божанског нагона, него из спољашњег притиска. Ова пак унутрашња снага јесте љубав (2, 8). Заповед о љубави јесте главна заповед. Јаков је назива царским законом ( уојлој [ЗааЛсхб;), јер она, као у царском достојанству, превазилази и обухвага све друге зановеди. Поред уоЈло$-а сретамо се у Јак. носланици са њему паралелним изразом: Хоуод сслтј0'г:ас. Јаков уопће воли, да ради разјашњења уноређује сличне изразе. Такви су и ^ ојхо^ и ХоуоЈ. Из саме посланице 1, 18—27. видимо, да они стоје у тесвој свези. Овај Хоуод аХујб-гсаЈ јесте пре свега реч, поука, вест, спасоносно откривење, Јеванђеље. Човек га слуша у проповеди (1, 22). Слушање је једна, али не једипа дужност према Х6уо$-у. Човек може бити и забораван слушалац и такав има исто толико 23 В18р1п§. ЕгИ. <1: вЈећеп каШ. Вг. 8. 41.

користи као и онај, који гледа лице тела свога у огледалу, па, чим отиде од њега, он не зна какав изгледа (1, 23, 24). Човек треба сасвим да се преда истинитој речи и према њој да удеси свој живот; он треба да буде не само забораван слу шач (2, 25), него и творац речи (2, 22). Такав одношај човека према „истинитој речи" могућан је само онда, ако она у њему унутрашње постаје и остаје. Христос је овај Хбуод аАгјЗ-гсад упоређивао са Божанским усађеним семеном, које се развија у богат плод (Мат. 13, 3 — 9). У истом кругу мисли креће се и апостол, када тражи од слушалаца: IV тсрабтуји бг^аа&г тоу г[хсротоу Хбуоч. Као што Христос жели слушаоце, који реч слушају у добром и чисшом срцу и род доносе у шриљењу (Лук. 8, 15), тако и Јаков тражи хаХгј ууј. Слично семену Абуод је у душу усађен (ејлсротод) као принцин новога живота, који треба да се развије и сазре. Овоме развићу треба да допринесе ог^ааЗал Чим се чешће Аоуос; аАтјЗ-гсад слуша, узима се к срцу и практично извршује, тим он спушта дубљи корен у душу човечју, тим ће се развити снажније и здравије грање добрих дела. Овај Хбу од гјлсротод тесте уједно боуајлг^оЈ амаас тад фо^осд (1, 21). Ац. има овде на уму спасење од греха и смрти за обновљење и светињу унутрашњега човека, Али могло би се занитати, како је Аоуос;, који је ипак по себи само спољашње проповедање речи истине, наједном постао Абуод гр.сротод. Јаков одговара : Хбуод аАтј&гсад је средство, којим иас Бог нрепорађа (1,18). Према томе, по његову схватању, Хоуод није само учење, вест; он је и ббуацсд тоо 0гоб, снага која улази у нас и оживљава нас. С тим смо додирнули сва Јаковл>ева карактеристична обележја А6уо$-а и у6[ло$-а. Ако се старозаветни закон одликовао својом немоћи, страхом и ропством, то новозаветни -у6|ло<;-л6уо$ садржи у себи савршенство снаге, љубави и слободе, и у томе својству може он амаас тосд фо)(аЈ. Такође ако се речју исшине јавио нов живот у човеку, ипак постоји погибао вечнога изопачавања. Само ће у томе случају деловати на човека снага „закона и речи", ако он цео