Srpski sion

С тр . 810.

„ОРПСКИ

СИОН".

Б р . 50.

§. 91. У нашем номоканону, гато се налази нри великом требнику, има правило. да ако по немару свештеника или ђакона звездица некако надне с дискоса, то допустивши дужан је тада бити безпослен (т. ј. да се уздржава од свештенослужења) барем у току осам дана (Номокон. пр. 159). Ма да се правило то у данашње време и не свагда приводи к деловању, но из њега се јасно види, какву предострожност треба да ичају свештенослужитељи нарочито у време преношења св. дарова са жртвеника на престо. Тако овда-онда може бити, да при падању звездице све частиде, стављене на дискосу, могу пасти и просути се тако, да их је кад-што шта вигае тешко сабрати. У таком случају свештеник и ђакон дужни су употребити све своје старање, да ио могућности саберу и ставе опет на цискосу све честице, које су пале с њега. § 92. Најпосле, сви свештеници дужни су свагда строго и непроменљиво пазити, да би све честице, извађене на проскомидији и за време литургије, за живе и мртве, а такођер и у част св. угодника Божјих, биле погружене сваки пут у св. крв у чагаи без оклевања. Ради тога, ако свештеник има основа очекивати, да ће бити много честица на служби, то је он дужан служити по могућности на већој чаши и зготовљавати у њој колико је могуће више крви Господње, или пак из добивених просфора вадити частице што је могуће мањега облика или пак за целу читуљу прочитаних имена вадити једну частицу, као што се чини за пророке, апостоле и др. да би за тим могао сместити све у тој чагаи без најмање сметње. Остављати при том честице несасуте у чашу и неомочене у крви Господњој, или нак сипати у њу тек део један, а друге остављати или употребљавати без опћења њихова са св. чашом —• грешно је; јер тиме свештеник личгава благодати Божје оне, за које су те честице положене, а ио овоме, разуме се, и дужан је потпасти за ово суду не само Божјем, него и људском — од власти епархијске. Ка свему овоме сматрамо преко потребним додати, да у нашој цркви осим обичнога помињања верних на проскомидији са опгатом молитвом: По/иани „Господи НН.," има и јесте обичај присјединити к томе јога особите неке молитве сходно разним нуждама и по-

требама верних, које (молитве) се у старим служебницима тако и називају „собрашемг благопотребннхљ моленш.. . на проскомидт употреблаемнх". По уставу те молитве треба прочитати у оно време, кад свегатеник свршава иомињање датога лица, које се обраћа к њему с молбом да, се иомоли за њега по једној или другој потреби, — и при том тако исто свештеник је дужан вадити и иолагати за њега частице „чнннш вх скос/их на скатол 1х дискоск", као и у обичним околностима (Уцор. слбжекн. ЛккокскТи 1666 г. бктгнТи клагопо* трекн. стр. 1, наобор). Има још осим тога у старим служебницима особитога рада „ектжш кмгопотрЈкнмА", које се заједно са нарочитим апостолима и Јеванђељима стављају ради произношења на литургији, као и цоменуте више молитве. Но о њима казаћемо опширније (у другом делу), кад будемо говорили у опште о разним молебствијама и другим свештеаодјејствима, која се свргаавају по особитим нуждама и потребама верНИХ. (Наетавиће се)

Извештај епархијеких влаети Пакрачких. (Наставак) Вођење надзора над црквеноопштинеким и манаетиреким фундацијоналним имањима, ревизија манаетиреких и еуперревизија црквеноопштинеких рачуна; дозволе за веће оправке цркава, гробља, парохијалних домова и тима принадлежећих зграда. Надзор над црквеноопгатинским фундацијоналним и покретним и непокретним иметком вргаио је потписани у првом реду преко окр. протопрезвитера, који су о годишњим црквеним визитама имали да се нарочито увјере и о стању иметка црквеноопштинскога, и о пронађеном да овамо подносе извјешћа, на темељу којих су издавана сходна ријешења. 0 стању покретнога иметка манастирскога увјеравао се потписани из годишњих прорачуна и закључних рачуна, а о непокретноме од случаја до случаја тражећи извјешћа и обавијегатења од дотичних настојатеља, и пазећи, да се нигата не догађа са манастирским иметком без знања и одобрења одавде. Год. 1897 обављено је инвентарисање цијелога у епархији покретнога и непокретнога