Srpski sion

бр . 51.

С тр. 823.

правног известитеља код тада установљене хрватско-славонске земаљске хипотекарне банке у Загребу; стугшо за тим у богословију у Срем. Карловцима и свршио исту у марту 1895. По свршеним богословским наукама изабран срп. прав. нар. црквеним Саборским Одбором у Карловцима за II. бележника при истом Саборском Одбору и наступио то службено место 20. марта (1. апр.) 1895., а 14. (26.) маја 1895. пострижен за монаха игуманом Генадијем Поповићем у манастиру Кувеждину; 27. јуна (9.јула) 1895. рукоположен за ђакона Нзегоговом Оветошћу преузвигненим господипом Георгијем Бранковићем, патријархом срнским, у храму св. оца Николаја у Карловцима; 22. октобра (3. нов.) 1895. именован високопреосвештеним господином Никанором Поповићем епископом Темишварским, за привременог бележника епархијске управе Темашварске као и за реФерента у конзисторијалном и административном одсеку исте енархијске управе; 12. (24.) децембра 1895. произведен истим високопреосвештеним господином епископом за протођакона. Г. 1898. рукоположен за синђела, а г 1899. произведен за протосинђела, а ове године за архимандрита манастира Сентђурђа. Као изванредно одличан ђак и раденик,све своје испите полагао је са одликом. Богата његова спрема и образованост, уз остале одлике што га красе, дао Господ да буду на славу и напредак сестринске нам цркве у Босни и Херцеговини и епархије, којој ће данас бити носвећен за духовпу поглавицу.

Хришћански пост са медицинског гледишта. од Дра Мед. М. Пјасковскога Е8ее Б«ж!( пршбдр-к* члв-ккх Л сткј Л н<мофно< Кож!е кр^кпчд* члк-ккх бстк. (I Кор. 1. 25.) Неверство и скептицизам, као што је познато, са развитком позитивне науке у области природознанства, наслађавали су се и непрестапо се наслађују својим нападајима на Хришћанство, где им је само згодпо, и бирају за оруђе свога нанадања

неке науке, којих учење бајаги иде у прилог њиховом негативном антирелигиозном гледишту на свет. Ту тактику практикује неверство у свима питањима религије, не само у области догматичне стране хришћанске вере, него и у области њених обреда. Само се по себп разуме, да ни хришћански пост није поштеђен од сваковрсних нападаја певерства. Опо по својој тактици и у овоме случају упиње све своје силе, да нашкоди уставима и установама цркве, ослањајући се бајаги на савремену науку. „Сама", каже, „наука у лицу медицине и хигијене односи се негативно према хришћанском посту и сматра га ачахронизмом, уредбом без смисла и шкодљивом за здравље људско". Разноврсне похвалне песме у прилог раскошне месне хране текле су из уста неверства обилним потоцима, а у исто доба ружећи хришћански пост нису нггедели ни хумора, ни сарказма, ни на послетку најпрљавнјих инсинуација. Но ма каковим довијањима служило се неверство у нападању на хришћански пост, борба та нч, подножју цркве Христове увек се свршавала тим, да је нобедио распети Назорејац у свом сјају Своје божанске величине! Не ћемо говорити сад о божанском авторитету цркве Христове, о примеру 40 дневног поста самога Христа Спаситеља, не ћемо говорити тако исто ни о моралнорелигиозном значењу поста, какво му даје црква, њезини јерарси и велики подвижници! Наша је цел знатно скромнија! Ми имамо намеру, да нокажемо, да сва довијања неверства против хришћанског поста, као да се она базирају на науци — особито медицини и хигијени — баш пред судом самих тих наука јадно изгледају! Гледаћу, да изнесем пред читаоца све, што је најважније у питању о храни људској, што, било овако или онако, стоји у свези са питањем о посту — особито посту хришћанском. Као што знамо хришћанског поста има неколико ступања. Црква одређује, да се у неке дане са свим уздржавамо од јела и нића. То је тако звани апсолутни пост! Црква даље разре-