Srpski sion

отр. 134.

„ОРИСКИ

сиоа>

математским истинама а против њих говоре и основни закони природних наука. И експерименте су узели у своју службу, да растумаче појав душевне делатности као идентичан физиолошким функцијама. Пошто се психички појав у опгате неда таким срествима разјаснити, а наивни људски ум многа неразумна чињеница уме странпутицом да заведе, то ћемо на овом месту и експериментима да говоримо, да видимо у колико лежи исти нитост материалистичке претпоставке у експерименту. Материалисте су експериментом хтели да докажу, да су психички појави идентични са физиолошким процесом. Примена експеримеита јесте једина позитивистичка црта материализма, на основу које су покушали да свом систему даду научки основ Херцен у свом Космосу 2 чини такав покушај и овако се изражава у том питању: Пошто је свака форма кретања, која се као топлота појављује и пошто је психичка делатност нека ванредна форма кретања, то можемо већ отуд дедуцирати, да се са психичком делагногаћу напоредо развија изаестан квалитет топлоте, која ју мора пратити. Ту дедукцију фактички потврђује експе римент. Херцен ову дедукцију изводи на основу експеримента, које је у његову присуству чинио експериментатор Шиф (бсШГГ). Па и остале материалисте позивају се на сличне експеримеите, но ми ћемо се позвати на много зиачајније експерименте и уверити се, да је овако, у материалистичком смислу излагање ових експеримената без икакве фактичне основе, већ да су то преухитрености усијаних мозгова. Ми се овде нећемо упугатати на излагање експеримената, већ ћемо нагау пажњу обратити само на крајне резултате истих. Већина експеримената на психофизичком пољу ограничена је на истраживање природе и својстава оних догађаја у тим феноменима, који се објективно даду посматрати, дакле на природу физиологаких процеса. БићоЈз-Кеутопс!, који је са доста ! Негсгеп, Коитоб, 1886. ВЈ. II.

успеха чинио таке експерименте са електрицитетом, после многог истраживања одмах у почетку својих студија о животињском електрицитету овако се изражава о тим резултатима са експериментом : На том пољу су врло често варке, праћене најмршавијим хипотезама, раструбљене у свет као открића, која ће васиону препородити. 3 Ни кроз доцииЈе експерименте и истраживања није испало за руком у смислу материалистичког излагања и најмању везу ме^у животињским електрицитетом и психичким појавом пронаћи. Наука је данас ту теорију и покушаје као немогуће коначно одбацила. Много већу пажњу заслужује А. Е. Херинг са својом хипотезом о хемијском процесу у оку, коју он на основу својих експеримената поставља. Херинг мисли, да светлост и таласање етера у оку проузрокују хемијске промене, које се прко у ретини заметну, отуд прелазе те хемијске промене на нерв очни (Већпегу) а отуд прелазе на мождану супстанцију, где на крају проузрокују осећај. 4 По мигиљењу професора Штајна из Берна не само у органу за вид, већ и у органу за мирис и вкус, дегнавају се таке хемијске промене. Па и многи експерименти на психофизичком пољу доводе до уверења, да се за време извесних физичких афекција дешавају извесни хемијски, термички и други слични процеси у животињском организму, даље, да те извесне физикалне промене воде телесне надражаје у мозак, да они управо посредују између спољашњих надражаја и мозга. Но кроз та факта, када би била позитивна, ништа нисмо добилиу погледу разумевања постанка психичког појава. Ни Херинг као фазиолог није својом теоријом мислио, да се поједини хемијски делови као материални претварају у психичке. Кроз орган вида добијамо ми слике 8 |Ји1)018-Ееутоп(1, ТЈпђегвисћип^еп ићег Шепаеће Е1ес(пе1Ш. Вс1. I. 8. 3 Дибоа-Рајмонд је један од највећих сувреиених експериментатора Физиолога, који је пре неколико година умро. Вио је приФесор у Верлину. * Неппу; Е\га1<1, 8Љип§вћепсћ1;е <3ег к. к. Лк.чДенпе <1ег МПввепзсћаЛеп. Ма1етн1. МаШгтааепбсћаЛ. В<1. 69. III § 16. 8. 183.