Srpski sion

Стр. 302

„СРТТОКИ СМОН."

Б р . 19

бракови у Угарској ипак могу закључивати, те се фактично и закључују. Наиме на молбу дотичних странака министар унутрашњих послова у Угарској даје диспензацију страпкама из Хрватске и Славоније, да не морају од своје власти донети сведоџбу о томе, да склапању бракова нема законитих препона у Хрватској и Славонији, — Овај је поступак некоректан, јер угарски министар унутрашњих послова не може ван крепости ставити законе, који важе у Хрватској и Славонији. Угарском матрикулашу је наравно та диспензија довољна, те са Јеврејима, католицима и православнима из Хрватске и Славоније у горњим случајевима склапа слободно граф. бракове. Што ти грађ. бракови у Хрватској и Славонији нису законити, што /. еца из тих бракова тако^е нису законита, — то се Угарске ништа не тиче. Али што се хрватскославонска влада и законодавство, и ако су таки случајеви учестали, и ако је и писац ових чланака у јавности већ више пута обраћао пажњу на ове обнормалности, свему томе чини и невешта — то се с разлогом разумети не може! —

Још нешто о еабореком изборном реду од 1870Ј1. (Поводом „Осврта Димитрија Руварца".) (Наставак) VI. У својим „Усиоменама из нашег народно-црквеиог живота", 22 дотичући се до82 Летопис Матице Српске IV. за г. 1900. стр. 52—56. гађаја из 1870.,, наиисао је др. Теодор Мандић ово: „Пре нег што се ениекоп Стојковвћ ио наименовању своме за администратора митронолије нриказао Култусминистру, желио је министар, да чује моје мишљење, како би ваљало поступити, да се надовеже коиац прекинуте радње народног Сабора". „Није ми лако било одговора на то дати. Закон 1868. у IX чланку одређује, да Патријарх има право, уз претходну иријаву, сазивати народно-црквепе Конгресе. а министар је патри јарху Маширевићу, кад је он, иосле расула са-

бора молио, да Влада расаусги Конгрес, отиисом (у јулију или августу) одговорио: да право распустити Копгрес њему (ГЈатријарху) као сазивачу Сабора ирипада. Ко да Сабор 8е<1е уасап1е сазива, и ко да га расиушта? није у закону нигде речено ; јер се узело, да одређење о том спада у компетенцију автономног црквено народног законодавства. Али народни Сабор 1869. није дошао ни до какве озбиљне радње, 1е није ии о чем, иа ни о том , никакве одредбе донео"." „Познавајући Министра као скрупулозног тумача државних закона, насигурно сам знао, да не би примио предлог за распуст овог и сазив новог Сабора, јер би у ту а®еру морао и Круну увући. У таквим приликама држао сам, да ће најбољи експедијенс бити 24 , ако се остане на становишту Министарског отписа од јулија и августа 1869., управљеног на Патријарха Маширевића, па се рег "&с(адпет јипв узме: да расули Сабор — јер се полагање мандата од стране већине саборских носланика није извршило у ироиисаној форми , — Де јиге е1 (1е 1ас1;о — постоји и сада, — и да админастратор, који је у уирави митрополије стунио у права патријарха, игнорирајуЛи сасвим догађаје од јулија 1869. ? иросто закаже (!) наставак прекинутих саборских седница, и позове у љих све чланове Сабора, дакле и оне, који су маидате положили". „Овако би одржан био континуитет са Сабором 1869., који је Патријарх МаширевиК на основу закона 1868. сазвао, да пре свега изради, и н. в. месту на потврду поднесе Статут о Устројству Сабора. Само што сад, кад је Патријарх умрво, и кад администратор њега једино у уирави митроаолије, а не у свима иравима застуна, 26 ново питање наетаје: да л је саветно (а законито? Прим.) да се овакав Статут од највеЛе важности донесе на Сабору, кад црква нема свога иоглавара. Било је истина два зпаменита српска народна Сабора 1769. и 1790., што су ве<1е уасапк те1гороШапа одржана, и на којима су најпре сва црквено народпа дела носвршавана била, па се онда ириступило к избору митрополита. Ал ма како да су важни 85 Дакле, имало се поступати по IX. вак. чл. 1868, 24 Дакле, само експедијепс, а не ааконом оснажени поетунак. 23 Нека ово добро прочита г. Д. Р., а с њиме и онај сарадиик Србобрапов што пискара (бр. 40 и 60 од о. г.), да администратор митрополије има „пуноћу канонске власти једпог митрополита".