Srpski sion

Стр. 346. „( М1СКИ о томе, како су Конзисторије иословале од 1770. до 1774. године, а који је Иапит Соп8181опиш веЛ иостојао. А поред шога илана тражено је тек да „додаду своје мишљење да ли и у чему ово или оно потребује иоиравке" , 48 коју ће дакако државна власт но својој вољи онет октроисати, обзирући се на то мишљење тек у колико се оно не противи државним рачунима, или — као што је и било — нимало. Шта је радио митронолит Видак не снада овамо. Но кад је кр. уг Дворска Канцеларија 1. дедембра 1780. заиоведила администратору МојсиЈу Путнику, да неодложно задовољи рескриптима упућеним на покојног митрополита под 7. априлом 1778. и 4. јуном 1779, те одмах поднесе план о томе, како су Конзисторије од 1770—1774. нословале, додавши мишљеље да ли и у чему ово или оно потребује поиравке 49 — администратор Путник је тај План под Бр. 606. 18. јануара 1781. и послао Дворско] Канцеларији нод насловом: „Р1апит оз1епс!ез, диотодо Соп818к>1 па Сггаес1 КНиз поп 1Јп11огит КедоИа, диасогат Н8 Десиггећап!, аћ Аппо 1770. ас! 1774, рег1гас1аћап1, а(3јес1а ћитПНта Орћ П10пе, 1П ^иапШт Р1апит 1(1ет етепс1аге ороггеа!".* Нећу да правдам овај други део поступка администратора Путника, напротив велим, да је дужан био, и поред те запо веди одговорити, да је шему као администратору Митроиолије, канонима забрањено улазити у послове, којима се ма каква реФорма у црквеној области Митрополије смера увести. Ево како је у сличном случају поступао блаженоупокојени Герман Анђелић, као администратор митроиолије. * 8 Царичина реводудија од 7. апрвда 1778. Пожурка од 18. сентембра 1778; Отпис кр. уг. Дворске Канцеларије од 1. децембра 1780. (К. М. Архива). 59 ЕШега ргот<1е Оотто А<Зт1П181га4оГ1 Агс1п-Ер18еора1иа Саг1оу1сгепИ8 Де ћеп1§по Јик1и Кејро ргаевеп^ћиз соттШ1, и1 ас1 Ех^епиат ћеш;;погит Кеаспр^огит зић-. 7. АргП 1778. е4 4. Јипу вић8е^И1 Апт 1779. ас1 4еГипс1ит Ме4горо1Нат ехресН1огит, Р1апит, ^иотосЈо КецоМа Соп8181опаНа аћ аппо 1770. ивсЈие аппит 1774. (гас4аћап4иг ехћ!ћеп8, се1епиа зићпиЦа!, ас1јес(;а Ор1п!опе, ап '? еЈ 111 дио ћос, аи4 ШиЗ Етепс1аИоп1 оћпох1ит СогеЈ? (К. М. Архива Бр. 604 ех 1780.) * Рукопис у К. М. Архиви.

СИОН.* БР. 21.

Отписом од 30 децембра 1879 бр: 35. 998 позвао је тадањи кр. уг. министар богочасти и јавне наставе њега као администратора архијенископата Карловачког и Митрополије српске, да му о свима оператима и закључцима сриског народно-црквеиог сабора од г. 1879, који потребују вишег односно највишег одобреша, своје мњење поднесе. Саонштив то патријарх блаженоупокојени Герман Анђелић Св. Архијерејском Синоду у седницама од 19—30 септембра 1882 под бр. С. 27. изјавио је одмах у почетку ово: „Но Он (председавајући г. иатријарх), које имајући обзира на то, ца су сви ти операти и закључци донееени под аукторитетом и већим делом и иод председништвом блаженоночившег патријарха сриског Нрокогшја, који нротив њих свога гласа подигао није, те да би ио томе изјава противнога мњења од стране Његове као админиетратора митрополије за живога реченога патријарха била иовредна по патријарски углед овога; које не хотећи изјавом свога мњења прејудиковати становишту будућег патријарха; које најпосле имајући на уму ону каноннчну одредбу, по којој се сва важнија црквсна дела имају расирављати у Архијерејском Синоду, а дела народно-црквенога сабора, 60 о којимл је реч, у многом засецају у саму битност цркве ираво■ славне и њених институција, уздржао се од изјаве свога мњења до сада. Сада пак како је међутим услед превишше милости ц. и ап. кр. Величанства столица архиепископа митрополита и патријарха попуњена и Он на достојанство архиепископа карловачког митрополита и патријарха српског узвишен, и како се и Архијерејски Синод састао, дошло је време, да се високом позиву горехваљеног г. кр. министра за доста учини". Тб Ето, тако је радио блаженоупокојени Герман Анђелић. Тако је дужан био у своје време учинити и Мојсије Пугник као администратор Митрополије. Али он тако није учинио. Мозкда је мислио: кад се заповеда добро је и учинити; можда је комбиновао: а зашто да на зановед не кажем 50 0 како ни блажепоупокојени Герман није хтео бар да запита Димитрија Руварца ва његову разлику ивмеђу Синода и сабора и за његово схватање канона. Штета! 61 У своје време штампаћу и мњења блаженоупокојеног иатријарха Германа о оператима сабора 1879.