Srpski sion

Б р . 21. = = „ОРПС КИ разр., 8. (21.) јуна у Ш. р. а 9. (22.) јуна у IVразреду. Испити ће се одржати пре подне од 8 — 12, а после подне од 3—6 сахати у дворани IV. разреда исте школе. За време испита стајаће у васебнм дворанама иа углед ручни радови, писања и цртања ученица ових. 14. (27.) јуиа одржаће се благодареније и за тим ће се завршити ова јнколска 1900—1901. година. У Срп. Вел. Гимназији држаће се испити од 10. до 22. јуна по нов. к., а 23. јуна држаће се благодареније и распустити седам нижих разреда, па ће се онда наставитп ма- | тура са УШ. разредом за оне, који су из писменог лспита зрелости добро" прошли. (Каижевни Одбор Матице Српске) имао је у чегвртак 17. (30.) маја под придседништвом А. Хаџаћа своју редовну седниду. — С тугом у срцу узпма се на знање извештај председников о смрти Николе Јоксимовића, члапа Кљиж. Одељења; чланови одају покојнику почаст устајањем са својих месга и ускликом „Слава му! Уједно ће се позвати Књпж. Одељење, да одредп говорника у спомен и славу покојном члану Николп Јоксимовићу. — За оцењпваче за дела на расписане награде одређују се чланови Светозар Савковић и Радивој Врховац; новела „Искра живота" и комедија у 5 чинова „Образ пред свијетом" издају се поменутим оцењивачила. —■ За Летопис се примају: расправа Марка Дара „Дом Рамон де Кампоамор" и цртица Светозара Ћоровића ,Омер ага". — Превод Пушкинове .Русаљке" од непознатог писца издаје се на оцену члану 'Гих. Остојпћу. — Руконис „Неколико савета ц опоиена нашем народу" од непознагог писца члану дру Ђорђу Дери. — Према оцепи члана Радивоја Врховца прима се за Летопис расправа дра Бранислава Петронијевића „Фридрих Ниче". — Извештај секретарев о питомцпма узпма се на знање. (Излег Шабачких гимназиста). Око 30 ученика Шабачке Гимназије са управитељем и једним делом својих наставппка посетили су наше манастире Врднпк, Хопово, Гргетег и Крушедол. У очи Духовског нразника стигли су у Карловце, посетили Стражилово и гроб Бранков и разгледали знаменитостп у Карловцима. Први дан празника присуствовали су архијерејској св. литургији коју је богослужио св. патријарх Георги-је, а пред вече жељезницом отнутовали су у Иови Сад. Г. г. наставници са директором поклонили су се Његовој Светости корпоративно, и имали су част бити врви дан нразника Духовског на ручку код ЕБегове Светости. (| Јеромонах 0. Георгије Бугарски). Дана 11 маја о. г. преминуо је у заводу за умоболне у Сте- !

СИОИ> О тр . 353.

њевцу јеромонах манастира Врдника (Раванице) оГеоргнје Бугарски у 34 години свога живота. Покојник је био пострижник манастира Раковца. Лака му земља и покој души! Разне белешке. (Слика Благовештенског сабора) Тај веома важни историјски моменат из живота нашега народа наумио је да овековечи у слици познати трговац са уметничким сликама, Петар Николић из Загреба. Он је новерио израду те слике изврсноме уметнику-сликару Влаху Буковцу у Дубровнику. Пошто је Николић наумио да на томе табло-у изнесе све знатније српске личности онога времена, то се побринуо за ликове тпх Срба из онога доба. Име Влаха Буковца довол>на је гаранција, да ће та слика бити уметнички израђена. (Најстарији хришбански споменик у Китају.) То је споменик од 781 год., нађен у граду Сипанфу. Из њега дознајемо, 'какав је унечатак осгавило Хришћанство на Китај у VII. в. Први њихов проповедник бно је неки А-1о-реп, ко.ји је и донео Св. Писмо у Синанфу. Из споменика јасно се види, да су се Китајци живо интересовали за хришћанску веру. Царски указ у споменику овако карактерише учење А1ореп и књига Св. Писма: „Учење његово је дубоко и достојпо поштовања, а сврха му је постићи савршенство. Начин излагања је нрост и кратак." Затим указ царски заповеда да се подигне храм хршићански на кварталу „мира и правосуђа." Такви су били успеси првих хришћанских мисионара у VII. в., који су долазили без пушака и војника, него одевени у оклоп добротељи. Сравнимо њихове успехе са неуспесима данашњим У чему је „тајна" првих, и где су узроци других. Или су ваљда Китајци подивљали, те су неприступачни науци Христовој ? Или су мисионари данашњи ваљда кеспособнији, пли су можда грозне пушке, на које се тако радо обраћа нажња Китајаца, указале данас Хришћанству жалосну услугу? Нове књиге. Православна Далмација. Историјски преглед. Њшисао Е. Н. М (Епископ Никодим Милаш). Нови Сад. Издавачка Књижарница А. Пајевића. 1901 Штампарија Т>орђа Ивковића у Новом Саду. Стр. VI. и 603. Цена 6 круна. — Ова књига може се добити и код Управе Српске Манастирске Штампарије у Ср. Карловцима. Шематизам правоолавне Епархије Далматиноке и Истријске за годину 1901. Задар. Штампарија Шпира Артале. — По овоме Шематизму било је концем 1900. г. у тој епархији 3 маца-