Srpski sion

СИОН. 8

С тр . 375

ној п нсторијској истини." Таковим ето речима Др. ј Ишка отпочиње трећу годину свога лнста „Народеи Католик." И одмах за тим додаје следеће изводе и суђеља: „Том програжу одговара сврха, коју смо себи ноставили: повратак старој католичкој истини, коју је открило човештву божански Учитељ наш Исус Христос, а како је нама, Славенима, предадоше наши епоотоли Кирило и Метод, и као што је неустрашиво штитише констацкп мученици Хус н Јероним. Ми ћемо бити постаћемо католицима т. ј. нстговедницима баш оног потпуног учења, које је било опће целом хришћанском свету у току првих десет векова, док нису измислили злоупотребитн веру у корист светског властољубља. „Понгго смо уверени (продужује он), да је најбоље борити се против рђавога, ако му упоредо поставимо што-год боље, ми ћемо да оргапизујемо чешке црквене опћпне на старим католичким основима, опћине које ће бити без порока оних, накоје се основано жали свака чешка и у опће славенска душа, која се истинито Хришћански осећа. Стога ћемо објашњавати наше црквено устројство и доказивати неопходпост рефорама, које предузесмо. Ово издање ми емо покренули стога, што хоћемо да избегпемо те врсте објашњења н Полемике у цркви, која треба да је увек само дом молитве. Стојећи чврсто на фактачки католичким основима поричемо све, чиме е папска и јерархијска светска власт искварила првобитни карактер хришћанства, и указујемо пут, по коиге мотуће је доћи до решења судбоносиог протуречја међу осећајима религиозним и патриотичкиж и ме!)у тежњама к прогресу, — иротуречја којп трује сав наш чешки жпвот. Томе се ми надаио пожоћи и оздрављењу нашег друштвеног живота, како у кј г лтурном, тако и у соцнално-политичким одношајима." — И као што јављају пз Нрага, усмена и писмена проповед свешгеничка др. Ишки има колосалан успех и Старокатоличка он1шиа расте, не данима, већ, тако рећи сатима. („Церк. ВЉстникт..") („Славенство и правоолавље" по тумачењу бугарског цркв. В '1 ;стника). У бугарском листу Ц-вр ковенЂ ВЉстникг" штампан је интересантан чланак под насловом „Оловеиство и православљо," којп је добар знак, да се међу разним славенским пародностима диже нравославно-славенска свест. Сноменувши о духу раздељености, којим со одликују Славени, исти лист доказује. да на освиту новота века све јасније истиче се тсжња међу Славенима културном ујединењу. „Идеја Славенског ујединења, вели се тамо, није нропаст. Та је идеја одраз, од-

| сјај православља, које на рубу протестантизма и католицизма ствара нову културу, са ширим погледима и узвишеном хуманошћу, самопожртвовањем за добро ближњега. Ни католиштво, ни протестанство нису могли самостално доћи до такове висине, какова је доступна само православљу, које је у делима и примерима сачувало учење Христа Спаситеља у потпуној чистотп. Велика дела хуманости и примера самоодрицања уписала је на својим страницама историја нрошлога века само за моћну представницу православља и славенства — велику Русију. Хришћанско одрицање венценосних вођа и Русије није остало без утецаја на чланове славенске велике породице. И што у Чешкој, Галицији, Буковини, Штајерској и др. славенским земљама у последње време, осећа се покрет и корист православља, — треба тражити узроке не у материјалним угодностпма већ, у идеалшш побудама, не у панславизму већ у друтом узвншенијем и идеалном извору у божанствености православља. Славени су сазнали, у лицу својнх бољих представника, да је православље врата кроз која води пут очекиваном Славенском ујединењу. Један литературни језик, једна релитија, једна култура, један вођа на земљи, један Бог на небу — ето идеал Славенства!" Г. Ј(Курс руског Језика у Минхену). Знаменити византолог, професор Карло Крумбахер, објавно је курс за учење руског језика. Одмах по објави, уписало се на тај курс сто тридесет слушалаца. Вечки журнал „Славенски Век," приметиоје том приликом: „Ето како Немци сватају значај руског језика, а не као неки Славепи." (Састав римокатсличке јерархије у данашае доба). Глава цркве је папа Лав ХШ., који је по казивању римском 263 папа, и пма официјални наслов: „Намесник Исуса Христа, наследник кнеза апостолског Петра, врховни првосвештеник васељенске цркве, иатријарх запада, нримат Италије, архиепископ и мнтрополит римске црквене провинциј е, властелин земаљских добара свете римске цркве." Колегија кардинала официјално састоји из 70 чланова, али данас има само 56, јер 14 кардиналских места још нпје попуњено. Између 56 кардинала — 6 су кардпнали епискони, 45 кардинала свешгеници и 5 кардинали ђакони. У самом Ватикану живе 24 кардинала, од којих су 20 Талијани. Осгала 32 кардинала размештена су по целоме сВету у својству архиеппскопа, епископа, патријараха и др. По народности, тај врховни савет римске цркве састоји од:,31 Талијана, 7 Француза, 2 Немца, 4 Аустрдјанца, 5 Шпањолаца, и по једног из —»