Srpski sion

С тр . 428

„СРПСКИ СИОВ."

В р . 25

В. Херман п богословски Др. Т. Тарновски , заступник дрквене ошитине Пештаиске Чика-Стева В, ЛоиовиЛ , три слушаода богословског факултета, као застунннди православпих богос.товаца: српских, Буковинских и Ердељских. Парох др. Владимир Димитријевнћ, који се овде бавио више од два месеца дана, сиремајући се за други строги испит, враћа се крајем ове седмице у Пешту, да прими своје парохијске дужности." Поздрављамо новога доктора Богословља и желимо му успеха и у даљој његовој радњи на богословској нам науци и књижевносги! (Православни духовник у Лепоглави.) Преузвишени Бан именовао је прввременим православним духовником у земаљској казниони Лепоглави јеролонаха Самуила ПоповиЛа. (Умировљење. 4 ) Професор наше Повосадске гимназије г. др. Јован Грчић поднео је Патронату исте гимназије молбу ради умировљења. Патронат је молби удовољио с тим, да умировљење г. Грчића отпочиње 1. септембра о. г., те ће закључак свој гледе тога поднети Саборском Одбору на даље надлежно решење. (Српкиње положиле испит зрелости.) На нашој Новосадској Гимпазији положиле су ове године испит зрелости, и то с одликом гђца Видосава, кћерка професора исте гимназије г. Милана А. Јовановића и гђца Мандана, кћерка г. Боже Милутиновића из Митровице. На Загребачкој доњоградској гимназији положила је испит зрелости гђца Милпца, кћерка г. Симе пл. Богдаповића. (Српска Вероисповедна Школа у Осеку.) Ове је године изашао нрви пут штампан извсштај Српске Вероисповедне Школе у Осеку. У првом делу извештаја тога штампане су „Кратке истсријске цртице о српској школи у Осеку" и „Хронолошки ред учитеља п учитељица на српској основној школи осечкој од г. 1729. до данас". И историјске те цртице и хронолошкп ред написао је свештеник Осечкн и познати наш сарадник г. Лазар ЂогдановиЛ. У Србији (Дом за ученике средњих школа у Београду.) Професори гимпазије Вука Ст. Караџића у Београ ду: Владимир Зделар, Мирко Поповић и Милан Дукић, отварају у Београду од. 1. августа, по одобрењу мннистарства просвете, дом или конвикат за!учеиике средњих школа. Као што видимо из нослатог пам проснекта, главни је задатак овога дома, да душевно и телесно васпита своје питомце. Питомци ћо у заводу становати, радити и хранити се

4 . заједиички, а иначе ће се васпитати у строго националном духу. У овом ће се дому ученици одвраћати од злих навика, а навикавати се на користан рад к уредаи живог. У заводу ће се неговати и разне лене вештине, као и телесне вежбе. Уопшге, васпитање ће у заводу бити индивидуално, осиовано на познавању мана ц добрих страна свакога питомца посебице. У заво^ ће се нримати здрави нитомци, који ће плаћати месечно 100 динара. Разне белешке. (Гробнице библијских патријараха). Једва је коме иознато, да гробнице библ. патријараха, без обзира на већ минулих 40 век., још и данас постоје. Пећина Махпелска, коју је Аврам одабрао себи за гробницу, налази се у Палестини, у граду Хеврону (Ел-Халил) а над њом се данас диже, како о томе јавља Кеуие Дез Кеуиев, мусулманска џамија. Овде се налази и брег, са кога је Аврам посматрао пропаст Содоме и Гоморе; а такођер и знаменити Мавријски дуб, под којим је предусрео опа три странна. У тој су пећини сахрањепи Аврам, Исак, Јаков, Јосиф, Сара, Лвја и Гевека речју — сва велика породица патријараха, осим једине Гахиле, која је сарањена у Витлејему. — Од свих гробница пипајбоље је сачувана Аврамова. Та гробница у облику сведенога крова, има висину 8 стопа и обложена је камењем и мрамором. Покривепа је трима драгоценим зеленим покривачииа, извезеним златом. То су поклонн Цариградских владара: Мухамеда II., победиоца Егинатског — Селима и султана Абдул-Меџида. Гробнице су намештене све но две у сваком зиду. С једне стране Аврам и Јаков, с друге — Сара са Лијом, с треће Исак и Гевека; само је гробница Јосифова смештена у углу зида. У џамију допуштено је само великнм празпицима. У саму пак нећину до год. 1862, изузев случајеве, кад су покрови положени на гробницу Аврамову, нико н никад не могаше ући. Те године ушао је у њу принц Велски ('садањи краљ Едуард VII.) заједно са настојатељем Венстмпнстерске абатије Бг. Станлејем и још са два Енглеза. То су били први и последњн посетиоци, јер је тамошњи народ тог уверења, да посете нарушавају покој и тишину патријарха и доказују тиме: кад је освајач Палестпне Ибрахим паша покушао ући у пећину, нешто га је, сличио удару грома, из пећпне ногодило и одмах напоље избацило. И сам принц Велски имао је силних запрека, јер губериатор Хевронски није хгео чути за дозволу султанову, бојећи се буие у на-