Srpski sion

Стр. 440

„СРПСКИ СИОН."

Кр. 26

подворника око свечане трапезе и отпоче ред оних красних јела, која су сласт за мно10 „благоутробије", о којима сам и сам често пута сањао, док сам био још „карловачки благодјејанац" — а данас их додирујем само из гостинске учтивости. Што ручак бијаше све то маспији, то је био све то нестрпљивији онај калуђер, што стојаше намештен трапезарији крај великих врата, да, кад отпочпу свечане здравице, махне белом марамом зво нарима да звопе „во всја тјашкаја" и тобџијама, да пале своје прангије у врх манастирска врта. Изнесоше печеницу на сто. И диже се свети патријарх Георгије, да наиије прву и најсвечанију здравицу ономе, који својим владарским сјајем светли овој великој и моћној држави својој, свим верним народима својим као звезда преодница. Устадосто сви на ноге и у великој трапезарији наста нема тишииа. Свако то чисто неданимице ослушкиваше на речи свога светог патријарха. — Богољубазни моји! — отпоче Његова Светост, тихим свечаним гласом. Осветилисмо, Божјом номоћи ево овај дивни храм, отворили смо двери вернима, да се Богу моле за здравље и душевно снасеније своје. У радости нашој са овога обиовл>енога и освећенога храма, дозволите, богољубазни моји, да подигнем ову нрву чашу у славу Божју, у част чудотворца светога оца Николаја, у спомен благочастивих основатеља ове свете обигели — а за здравље Његова Величанства, премилостивога императора и апостолског краља нашега Франц ЈосиФа I ог (Громко: Живео!), који једнаком очинском љубави љуби све своје верне поданике. (Живео!) Његово Величанство је врховни заштитник и ових светих обитељи, Њему имамо да захвалимо, што су оие до данас сачуване. Наш премилостиви краљ је у души својој нобожан, те поиггује и наше светиње, брани их и штити од сваког злог умишљаја и несмисленог нападаја. Под окриљем Његове превишње владарске милости сви су наши манастири, са врло малим изузетком, обновљени и укра-

шени и ја се надам, богољубазни моји, да ће наш народ у ове свете куће гледаги од јако оним истим очима и оним истим побожним чувством, са којима су у њих гледали благочастиви њихови основатељи, да ће се неосиовано ненријатељство нрема нашем монашком свештеиству у нас сасвим изгубити. Дижем ову ирву чашу у повољно здравље Њзгова Величансгва, нашега премилостивог господара и владара, добротвора и оца нашега — коме је српски народ иепоколебивом верношћу вазда одаи и за чије ће се здравље, благоденствије, враги же побједу и одољеније српска православна црква и њезипи смирени служитељи вазда тонло Богу молити и у овом обнсвљеиом храму Гргетешком. Живео цар и краљ наш, Његово Беличанство Франп Јосиф . I! На многаја и премногаја љета ! На ову дивну, свим жаром убећења изречену здравицу Његове Светости љубљенога патријарха нашега Георгија, одазвасмо се свиколици бурним усклицима: „живео краљ!" Манастирска звона забрујаше умилно, прангије грунуше громовитим нуцњем, али замало па све то надвисидивни сонорни глас епиекопскога ђакона Никанора , који отпочне оно тржасгвено мпогаја љета ио напеву краљеве химне тако дивно, да нам је растела коса од милине. Кад су се стишали бурни усклици, који су по свршетку многољетства још једиом одјекнули по трнезарији, устао је гостољубиви домаћин те је тонло изреченом здравицом захвалницом благодарно врховној црквеној иоглавици својој на свему, што је Његова Светост за свога иатријарховања учинила светим кућама Фрушкогорскам, а иаиме манастиру Гргетегу. Архимандрит Иларион рече у овој ирвој свечаној здравици својој од ирилике ово: — Ваша Светости! Братије моја у Хрисгу љубазна! Поштована господо, мијш гости наши! Благословом Ваше Светости отпочесмо године 1898. обнову светога храма 0. Николаја и обитељи наше Гргетешке. И ево доживесмо, милом Богу хвала, да се тај велики посао доврши и