Srpski sion

С тр . 556

„ОРПСКИ

ОИОН".

В р . 33.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. По овлаштењу Његове Светости православнога Архиепископа Карловачкога, Митрополита и Патријарха српског, преузвишеног господина Георгија БранковиЛа , благоизволело је Његово Високопреосвештенство господип Епископ Бачки Митрофап ШевиИ рукоположити дана 15. августа свршенога богослова Милана пл. МладеновиИа за ђакона, дана 16, августа истога ђакона за нрезвитера, а свршенога богослова Еонстантииа ВуковгАа за ђакона, те дана 17. августа истога ђакона за презвитера. Његово Високоиреосвештенство госиодин Епискои Бачки Митрофан ШевиЛ благоизволео је за личнога нарохијскога помоћника у Лалићу постављенога свршенога богослова Иаума МарјановиИа рукоположити дана 14. августа о. г. за ђакона, а дана 15. августа и. г. за ирезвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, 0 саетаву и тенденцији језуитеког редаНо немачком Јереј Петар БронзиЋ. Невиност, сиромаштво и послушност јесу основни стубови на којима почива сав калуђерско-аскетски заједнички живот. Према томе, која се од ових трију врлина, овог правилног завета калуђерства, највећма истакне, бива и нека особита промена у основном карактеру калуђерско-аскетског друштвеног живота. Манастирско законодавство, у прва два века свог развитка, прилично нодједнако, неговаше све три те врлине. На невиност у ширем смислу, т. ј. што је могућа строжија клаузура или одвајање калуђера од светског живота, полагаху св. Венедикт и најближи му наследниди западњачки (VI. до XII. века носл. Хр.) највећу важност. По том дође Францискус засновалац оне нове фазе калуђерског живота, по којој постаде основно правило сиромаштво т. ј. најтачније нодражавање сиромашног и несебичног живота Христовог и његових ученика. Реформаторски век подиже четврти карактеристичан основни стуб, по ком је аскеза послушности до крајности дотерана и истакнута

као главно основно правило читавог римо-католичког монашког жнвота. Ред, у ком се ова потоња аскеза послушности нада све истиче, јесте ред за борбу, заједница војнички организована, другатво састављено из бораца за ствар „католицизма ироти акатолицизму". У особи основаоца реда, витеза 1ш§-о Борех с!е КесаМе од Боуо1а, рођеног 1491. а 1556. преминулог, појави се најзгодније оваилоћен дух оног ратоборног и витешког народа, који се више од пола хиљадугодишњице пожртвованим јунаштвом борио против непријатеља римокатолицизма. Ту се у исто доба појављује овај Шпањолски народни дух и припитомљен — под утецајем оне манастирске праксеу побожности, западног порекла, која је у кућама фратара браће заједничког живота од краја XIV. века образована. А њихова најврснија литерарна творевина, спис Томе Кемпенског: о подражавању Христу задивила је с правом не само римокатолике. него и све остале Хришћане. Наравно да Лојолу није благи и кротки дух, што овај спис провејава, привукао и на њега утецао, кад је израдио начела своје религијозне мистике, него законитији и строжији тон од онога, који је у трактатима делом старијих, делом млафих савременика Томе Кемненског (нарочито Герхарта Цејболта и Јована Маубурна.). Северошпањолски учигељ, око 1510. године иреминули опат, доминиканског манастира Монтсерата код Манреса у Арагонији, Циснеро, упознао га је са тим западњачким узорима. Јер књижица „ехегиШопит 8рт(;иа]е" овог иобожног мисти кера, слободне копије томе сличних списа Церболтових и Маубурнових, дадоше му иовода и најживље примере за састав свог дела истог садржаја, помоћу ког је најире малу чету својих следбеника а после непрегледну војску чланова своје с»траша <1е Језиз, око себе сакупио. Баш у „духовним вежбама" Игњатијевим лежи права тајна његова реда, јер се овим вежбама његови будући чланови васпитају за покорност, на коју се они, као борци у служби дружине Исусоваца, заклињу. Ова послушност се разликује од обичне калуђерске послушности, какву су Венедикт а и Францискус и њихови наследници проповедали. Ови старији монашки законодавци ишли су за тим да, строго установљена и врсно спремна правила реда им,