Srpski sion

В р . 9.

сличност меЗ^у њима у том, што су и воља и зкеља слободне. Тако н. пр. ако треба да од вас когод камо иде, може да ради сватко, како хоће. „Воља те доћи, воља те не доћи." Разликују се пак њих двије у томе, што је жеља још куд и камо слободнија од воље, те се пожељети може свашта, једнако оно, пггоје могуће, као и оно, што је немогуће, а хтјети се може само оно, за што се поуздано зна, да се даде постићи. Човјек може жељети н. пр. да не умре, али тога он не може хтјети. Док се код жеље познаје само оно, што се жели, дакле сврха, познају се код воље осим сврхе још и средства. По том је свака, па и т. зв. неразумна жеља, бар донекле разумна, а воља _је скроз разумна. За то и налазимо жеље највише код дјеце, а вољу истом код одраслијех. Будући да се воља и жеља тако разликују, не смију се никада једна с другом замијенити- Мисао и воља су увјети за добра дјела, а .,мислити и жељеши још није осолити." За то, гпто људи обично тек желе добро, а немају праве воље за љ, посве ријетко могу они да учине које добро дјело, ма да се хвалигпу својом добром вољом, која, наравски, праве добре воље ни видјела није. Такви људи нека не мисле на рај, јер „пун је рај добријех дјела, а пакао добријех воља." Лрођимо се дакле пуких жеља, јер „самом жељом, не осоли и не осмочи лонца!" Радимо и настојмо око добра без затезања и дугијех говора, јер „добар није, ко добро бесједи, него ко добро дјела!" (Наставиће се.)

Из историје деобе наше еа Румунима. (Наставак) Деобма ствар сриска са Румунима дошла је на сабор 1870. г. поводом молбе, црквене оиштине у Ечки, да ју сабор, пошто ирипада српској митрополији, рекламује од романске мигрополије. У саборској седници од 9. марта те године реФерисао је известилац саборског петиционог одбора, др. Та. Милосављевић, о тој молби (бр. 301 саб. зап.) и изнео је овај од-

борски иредлог: „Да се одбор изабере, који ће питање мешовитих* општина у претрес да узме, и да по набављен.у извешћа о стању ствари у том обзиру свој нредлог сабору поднесе." Овај предлог је примљен „са додатком дра Милетића, да се у ствари свију помешаних ромапској Јерархији устуаљепих општина нужна акта из Темишварске и Бршачке и Архидијецезе набаве, и са додатком дра Суботића, да се дотични епи скопи на писмено изјасњење позову(!)." У иредложени одбор изабрани су били прота СтеФановић, др, МилосавЈ^евић, архимандрит ТеоФан Живковић, Константин Пуљо и Бранко СтеФановић. У еаборској седници 12. јуна 1870. посланик Константин Пуљо, као председник одбора за помешане општине јавља, да је одбор свој носао свршио и моли, да се ова ствар стави што пре на дневни ред. Извештач пак одбора, архимандрит Живковић, ноанаша извештај истога одбора.* Др. Ј. Суботић нредлаже, да се овај извештај ирочита одмах, ношто иређу сви поднесци. Предлог дра Суботића прима се. (Бр. 776. саб. зап.) Затим нозове председник сабора (Администратор Стојковић) извештача одбора за помешане општине архим. Живковића, да операт одбора нрочита. Извештач чита операт.** Др. Полит иримећује, да је изостала у онерату онштина Старо-Оршавска, која је такођер ногрешком дошла у Карансебешку дијецезу и предлаже да се ова општина у операту наведе међу оним општинама, које су ногрешком ушле у ромаиску митронолију. — Предлог дра По лита буде примљен. (Бр. 778. саб. зап.) По нрочитању операта одборског предлаже др. Ј. Суботић, да се предлози одборски, као прешни, одма ставе на дневни ред ради већања. Предлог примљен. (Вр. 779. саб. зап.) Извештач одбора чита 1. тачку одборског предлога, која гласи : * Овај иавештај нити је у саборски записник унесен, нити му је прикључен, нити се у Архиви Митрополијској налази. ** Нити је у саборски записник унесен, нити му је прикључен, нити се у Архиви М. палави.