Srpski sion

Вј» 18.

извешхена, тада је у одговор на тај извештај високопреосвећена митрополит Антоније добио следећу грамату од 16. дедембра 1900. године, с поднисом примата румунске дркве ЈосиФа: „Поводом посланице Вашег Високопреосвештенства од 2. октобра о. г. част ми је известити Вас. да ја с живом о Госноду радошћу примих саопћени ми извештај о том, да сте Ви, благодаћу и милошћу Господа и Спаса нашег Исуса Христа и наредбом ЕБегова Величанства, најмоћнијег Императора сверуског, благоверног Господара Николе Александровића, — обучени високим звањем највишег руководиоца у управи светом православном сверуском црквом, с титулом првенствујућег члана Св. Синода .. С пуно поштовања и особитим уважењем поздрављам именовање Вашег Високонреосвештенства на више споменути високи положај, те Вас грлим и љубим с братским у Христу светим пољупцем и, преклонивши с умилењем колена, узносим најусрдније молитве невидљивој глави наше Свете Цркве, да ниспошље Вашем Високопреосвештенству цреобилно силе и здравља, да можете свету руску цркву у свим делима благоуспешно упућивати обали спасења о Госноду. Стално пребивајући скуна са свима пастиреначалницима Свете Цркве Госнода и Спаса нашег И. Христа на стражи целине њена учења, молим Милосрдног Бога, да Он умножи године живота Вашег Високопреосвештенства и да Вас сачува „пЛла, чесна, здраза, пр<зво лракАфа сиоко истшш". А уједно с тим Вас молим, да се и моје смирености свагда сећате у Вашим светим молитвама " У том срдачном молитвеном узајамном опћењу румунске цркве с руском и другим црквама православног истока — главно је јемство њеног даљег напретка.

Неколико важнијих момената из најновије борбе еа унијом у Дишнику.* Жалосна је одиста и мукама и крвљу исиисана историја унијаћења православног српског * Напиеано по оригинадним аваничним актима, као прилог за историју српског православног владичанства пакрачког. Стр. 285

народа. Ко може и ко смије прећутати и затајати оне грозоте, што их је повјесница сриска прибиљежила и нотоњем свом потомству сачувала, да се згража, гледајућ како људи, св. крстом крштени и у вјери Христовој просвјећени, на најокрутнији начин, управо тиранским дивљаштвом ударају на своју у Христу браћу?! Грјешне мисли и жеље нане римскога, да се узвиси до светости, непогрјешивости и неограниченог владара у цркви Христовој, да се, дакле изједначи са Богом Исусом Христом, једином главом цркве, изродише гадна насиља и показаше страховито дјело нечовјештва. То је тако бивало у давна времена, па није могло бити боље ни у епархији пакрачкој. Проли се недужна крв, падоше многе жртве и страдаше свијесни људи у борби за св. Православље и дично Српство наше. Но оставимо то. Нека је мир и покој душама мученика, а спомен на њихово пожртвовање и љубав спрам св. вјере православне и српског дичног имена умудриће и окријепиће све позвије нараштаје наше. Слава мученаштву, слава страдању. слава јунаштву њиховом! Данас су у пословима унијаћења завладале друге нрилике и друге мјере, и те су, рекли би, опасније. Унија хоће да продре у народ наш тајно. Служи се средствима друге врсте. Физична сила изчезла је. Вијек је просвјећенији и одношаји су други. Како, дакле, да сачувамо наш народ ? Како да се пружамо иротив тајних насртаја учијатске пропаганде? Ми смо дошли до таког увјерења, да је потребно вребати и пазити на сваку замку њихову, па ухитивши ју изнијети свијету на видик. Тиме ћемо постићи троје: народу ћемо очи отворитм, да види и да се увјери шта снује унија, историји цркве наше пружикемо иоуздана извора, а и с.амим иротивницима сузбиЛе се рогови, кад стану иосматрати откриту слику свога фарисејскога и језуитскога рада. Године 1897. обновљена је и освећена је унијатска црква у Дишнику, Филијалу парохије бршњаничке. За свештеника ностављен је ту Андрија Сегеди, бивши управитељ унијатског сјеменишта у Загребу. Којим је начином дошло до обнове те цркве и постављања унијатског свештеника у Дишнику, не ћемо сад сномињати, јер је о томе већ у јавности било доста говора. Нама је до тога, да пратимо мисионарски рад новоиостављеног унијатског свештеника. Смрћу пароха Стевана Булића, остала је

ХТПСКИ СИОН."