Srpski sion

»р. 19.

„СРПСКИ СИОН."

јадва могло приметитц дрхтање, изјавила, да својевољно и из дубоког уверења прелази у крило римокатоличке цркве. После церемоније Херцег-де-Кастрило иољуби јој руку, а затим ју по њеној жељи прпхватише француске монахиње, и тада се колебање, које је краљпца умела дуго да савлада, претвори у цео поток суза. У другу недељу краљица се исповедила и прпчестила по обреду рпмске цркве." — Како новине веле, бивша краљица се спрема да ступи у калуђерице. Много има трагичнога у судбини ове жене, која се из друштва обпчних људи попела до висине краљевског престола, а сада намерава да своје земаљско поприште заврши у вери — туђој њој и њеном завичају. Л. Б. (Екс-краљица у аудијенцији код римског папе.) Ново „чедо"римске цркве - Наталија — ималаје срећу прошле недеље бити прпмљена у аудијенцијп нове своје црквене поглавице — римског папе. Госпођу Наталију и њену сестру принцесу Ђика примио је папа у свом ватиканском затвору са свпма почастима, с каквима се примају крунисане главе. Кад је госпођа Наталпја по владајућем церемонијалу хтела да целива папучу папину, беше св. отац толико милостив, те јој ово понижење ускрати. Аудијенција је трајала 3 / 4 сата, у којој је паиа имао јамачно довољно времена, да нову „овчицу" добро утврди у сво.јој вери и чврсто ју веже за свој „јединоспасавајући" тор. Л. Б. (Римокатолицизам у прошлој години). Запад је завршио прву годину 20 века без особитих великих промена. У римокатолицизму је продужен процес развијања оних принцппа. кој и леже у основи папске снстеме, 1. ј. тежње с једне стране јерархије, да прошири своју чисту земаљску власт међу римокатолпчким народпма, а с друге стране тежње за што јачом пропагандом међу римокатоличкпм народима, који не признају папу. Обзиром на ону жељу јерархије за проширењем власти особито унада у очи контраст између постојане жалбе папине ради стешњеног положаја његова у Ватикану, као „заробљеника" и између преревносне делатиости агената тога заробљеника по разним крајевима а<1 тајогет §1опат. И заиста, истовремено, кад се папа жали и г М 1 огМ на свој сгешњени положај, који му тобоже не да маха, да вршп своју апостолску службу, његови агенти — многобројни монашки ордени — тако силно и безазорно агитирају, да су већ изазвали против себе сплно негодовање по рпмокатоличкпм државама: Шпанији, Португалији и Француској. У Шпанпји и Португалској је дошло и до уличних изгреда, прп чему су гомиле разјареног

народа правпле бучне демонстрације против манас-тира и шта више нису уступале нп иред војском, посланом да поврати ред. Узрок том жестоком непријатељству народном против монашких редова у Шпанији бпло је економско испсавање народа од монаха, који, добро организовани, а не плаћајући никаквог државног пореза, слободно конкурпшу са световнпм корпорацијама у обичној пндустрији, те су многе индустријалне гране, које немају никаква посла са црквом п религијом, приграбили у своје руке, подрнвајући тако и штетећп световне иадустријалце и на тај начин изазвали смањивање плате раденичког сталежа. Немире, који су под лозинком: „доле с језуитима, доле с монаспма!" трајали неколико месеци, једва је држава угушила, али само на време, јер држава заправо није учинпла ништа, нити може шта учпнити, да бп уништила оне узроке који изазивају и који ће постојано изазивати сличне бурне народне немире. — Сличан покрет, алн впше од стране држпве него народа, појмвпо се и у Француској скоро из истих разлога. Ма да су многи калуђерски редовијош законом од 1881. г. изгнани из Француске и забрањено пм пребивање у држави, ппак они по свом обачају изиграше закон, и под разним новим именима, а делом и под старим, но нотајно, повратише се гомплама у државу и, пошто држава, прпнуђена да се бори за свој оистанак са силном ангирепубликанском струјом, нија једно време гако бодро на њпх пазила, они неприметно опет развише свој рад у земљи. За неколико година не само да је сво народно образовање прешло у руке монашких редова, него они заграбише и многе индустријалне гране. А кад се у знаменитом Драјфусовом процесу испоставило, да су монашки редови, а особито језуите, били помешани у агитацију против републике, влада је, сломивши вепријатеље своје — нацпоналисте, обратила пажњу и на опасан рад монашких редова. Тако би издан познати закон „о тајним асоцијацпјама", који се, ма да се односио на сва тајна друштва, која су била ма на који пачин непогодна држави, особпто тицао монашких редова, који нису имали дозволе од државе. Бадава је и сам престарели Лав ХШ. протествовао против тога закона н својеручним писмом молио председника републпке, да не спроведе тај закон, јавно мњење бијаше на владиној страни п закон би примљен, а свима конгрегацијама наложено да пзмоле себи авторизацију у владе, иначе да ће бити изагнане из државе. Када дође одређени за то рок (1. октобар), већина монашких редова, који не хтедоше оставитп топлог свога места, покори се владц,