Srpski sion

?. 21

„стпоки

СИОН."

Стр. 331

,,Част ми је у поданичком отрахопо= штоваљу изјавити како своју тако и своје сабраће преосвећене господе епископа, најтоплију благодарност Бзегову Ц. и Ап. Кр. Величанству, најмилостивијем Господару и Краљу нашем Францу Јосифу ПрвОМ на превишњој Владарској милости, са којом је ЕБегово Ц. и Ап. Кр. Величанство, на најпонизнију молбу и предлог моје смирености дозволити благоизволело, да се св Архијерејски Синод ове православне српске митрополије састати, и у делокруг спадајуће му послове у претрес узети и свршавати може. Св. Архијерејски Синод овај потрудиће се, да поверени му задатак помоћу Божјом, а по најбољем своме знању и умењу, уз моћну заштиту и владарско-очинску благонаклоност ЕБегова Ц. и Кр. Величанства, на корист св. православне цркве и на задовољство Његова Величанства, сретно сврши и доврши. Но пошто ће повољан успех рада нашег доста зависити од високе благонаклоности Ваше Преузвишености, као Повереника ЕБегова Ц. и Ап. Кр. Величанства, усљед чега се најтоплије и препоручујемо са поуздањем да нам бдагодетну потпору и наклоност своју ускратити не ћете. И тако питајући се том истом надом, радостно и једнодушно кличемо: Да живи Његово Ц. и Ап. Кр. Величанство премилостиви Господар и Краљ наш франц Јосиф Први! Да живи преузвишени господин Кр. Повереник Талијан Бела од Визека/" На овај говор Његове Светости одговорио је Кр. Повереник на мађарском језику овако: „Радосно примам у сада изреченом говору Нзегове Преузвишености према Његовом Ц. и Ап. Кр Величанству најмилостивијем Господару и Краљу нашем изражену поданичку оданост, те си за дужност сматрам исту на превишње место поднети." На позив Његове Преузвишености Ер. Повереника црочитао је Његов секретар исти одговор на грпском језику. Њетова је Светост после овога позвала Дрисутну публику да се удаљи, пошто Његова

Преузвишеност Кр. Повереник жели Св. Синоду своја саопштења да учини. Публика се разишла, а седница Св. Синода је настављена при затворени врати.

Ватикански еабор. (Одломак из књиге „Истор1а хриот1анскои церкви бђ XIX. в$1е&. Изданје А. П. Лопухина, томђ i."). — превео : Лазар Богдановић. (Иаставак) 10. декембра био је „први општи састанак", и он се не показа сасвим сретним. Место састанка се показало незгодним у акустичном погледу, пошто многи нису могли чути ни речи. Уз то су неки Енглези тако латински говорили, да су други тек тешком муком могли разумети, што су говорили, а многи су прелати баш сасвим слаби били у латинском. Гласно се истицала жеља, да се састанак пренесе на друго место, на што паиа, дакако, није пристао. Учињене беху неколике промене, али и ово ништа не помаже. Предмети, о којима се расцрављало у нрвим „ошптим састанцима", а нарочито избори у комисији, већ су јасно показивали, да су нристалице догмата непогрешивости били у већини и да су радили сложно међу собом. Конрад Мартин падерборнски, Манинг, Дешан, и други поборници непогрешивости, зараније су добили место и глас у догматичној комисији, у коју није био одређен ниједан представник опозиције. Свима су били раздељене литографисане гласанице (цедуље), многи добише сасвим празне; многи нису имали петље да гласају против жеље куријине. Епископи Дипанлу орлеански и Штросмајер сремски, доцније један од највиђенијих чланова опозиције, узалуд се стараху да дођу до речи, с цељу да промену течај ствари. Беше им одговорено, да пословни ред, кога је једаред папа установио, не може подлежати даљњој иромени. Неки француски, немачки и австријски прелати такођер се обраћаху папи с молбом да се промене пословни ред, али и њихова молба оста неудовољена. Предложени ради претресања пројекти (схеме) такође су изазивали много незадоцољства. У првом пројекту садржавао се иредлог — „да се догматизује" силабус, чега су се тако чували слободоумни епископи. Но опози-