Srpski sion

вр. 22 .сррски сжон". * јјтг. 345. Кр. угарска влада се дужном бригом понаша спрам послова православне српске народне цркве, те живом пажњом нрати не само у строго узетом уредовном делокругу већ и осим тога моменте, жеље и тежње, које се појављују. Услед овог настојања, није изгубила из вида ни оно време, када је минуо мандат сабора од године 1897., да може правилно и законито сазвати један нов сабор, као што је поклонила нажњу своју п оним жељама, које су се ради сазивања сабора са свију страна јављале. Када је у смпслу уредаба на то позвани митроиолит патрпјарх нужне кораке учпнпо ради одобрења сазивања сабора, и када се је влада осведочила о савременостн молбе н о потребп сазпва сабора с обзиром на већ наведене жеље, нпје се могла оглушити тому, да ову снраведљиву н закониту молбу драгом вољом не подупре и исту на превпшње место не подастре. Славни саборе! Од дужег се времена може приметити, да се показује у пословању православне српске народне црквене аутономпје застој, и да се међу члановпма н странкама појавпо јак раздор, услед чега није деловање сабора онако, какво би морало битп у ирилог аутономије са мирног развнтка, среће и процвата аутономијом том зашгићене српске народне цркве. Без сумње је, да је овом стању, које се не може одржавати, допринела п та околност, да се у непотпуно сачињеном устројству много шта поправнти и на уместнијп темељ иоложити има. На жалост се п то може прнметнти, да се је поштовање, које се безусловно тражити пма; шта впше, поверење спрам врховних органа цркве и аутономије у пзвесном слоју народа потресло, — да је настала противност, да су се псте заоштриле, п да са те околности тежак положај бпва још тежи и озбиљнији и заостаје за оним што бп се могло очекивати. Сва су ова несумњнва факта проузроковала то, да сабори нису могли већ од много година да посвршују најпрече административне послове, да нису ншлп за тим, да нађу лека невољама које су се показале, и да исправе недостатке који су се иојавили; надаље, да се нису врховни органи аутономије сад нећу да исгштујем из којих побуда — довели у склад са саборима који представљају целину народа и цркве. Свему овоме мора овај сабор помоћи и надам се, да ће заиста помоћи стављајући се на висину свога озбиљнога задатка. Да прикажем само бледу слику оних важних иослова, који у првом реду очекују свога решења од ваше озбиљне увнђавности, упозоравам само на онај врло важни захтев, да се у дугом низу година преостали нерешени администратнвнп пословп једном већ решити морају, да тако брод аутономије, одлакшан од овога терета, са мање сметња може бродитп својој цељи, луци толико жељене консолпдације. Као такав ацминпстратпвни предмет морам означпти сада даље неодложно фпналпсање закључних рачуна, јер то безусловно захтева руковање са народноцрквенпм пметком, те чување нстог у целокупности и множење истог у корист потомства, као п иотреба, да се пољуљано поверење успоставп. Захвалност према