Srpski sion

412.

„СРПСКИ

„Сабор је овај прегледао и расиравио извештаје Оаборског Одбора од 1890. —1902. г. н поводом тих извештаја донеће потребне одлуке, али не може узети на повољно знање целокупан извештај Саборског Одбора, јер је са жаљењем примвтио да је тај рад у многоме правцу пристрастан, ненравилан и стоји у многоме у очигледној опреци г'а нашим автономним уредбама, а о нрекорачењу б^џета и рачунима фондова и заклада донеће сабор решење, кад те ствари буде иретресао." Др. Лаза Секулић. Славни Саборе ! Ја бих молио, да могу у сутрашњој оеднидп говорити, јер је већ јако каено. (Гласови: Чујмосада! Данас, данас!) Добро. Славни Саборе! После обширнога говора г. Дра Жарка Миладиновића, као известиоца одбора за дневни ред, са дозволом славног сабора хоћу да проговорим неколико речи. Ја, славни саборе, дрзким, да не могу овде говорити у име саборскога одбора. о чијем се дванаестогодишњем извештају о раду му води расправа, него у оскудици овлашћења једино у своје име. Смер мојих речи јесте и биће то, да пошт. госп. известиоцем изнесене главније тачке расветлим , да разјасним, да би сл. сабор могао добити чисту или бар чистију слику о појединим предметима и питањима, која се расправљају. Хоћу да ма и у најкраћим потезима покажем, каква су начела, и какви разлози руководили саборски одбор и на којем је сгановишту саборски одбор стојао, кад је односна поједина питања и предмете решавао. Према том ће моје речи имати управо информативно обележје и ја мислим, да и сл. сабор то тако узме. (Одобравање.) Г. известилац вели, да је саборски одбор без потребе крејирао нова званичнична места и подизао плате спомињући нарочито место подтајника, првога и другог бележника. Пре свега, сл. саборе, имам констатовати, да подтајника нема. То је место системизовано било 1890. а укинуто је 1895., као што се то види и из извештаја саб. одбора од 1897. Места пак I. и II. бележника, па и друга, нарочито код књиговодства и благајнице нар. цркв. фондова и заклада, системизована су по великој потреби. Г. известилац изволео је навести, као да је саборски одбор изнео за та системизовања један ра злог т. ј. што се манастирски рачуни сада код фондовског књиговодства прегледају, јер нема надзорника нар. цркв. добара. На то, сл. саборе,

имам приметити и конетатовати, да те у извештајима саб. одбора о својем раду, тај разлог споменут управо као последњи, најмањи. Има ту главнијих разлога. Ја сам слободан обратити пажњу славног сабора на одељак извештаја о хипотекарним зајмовима. Из тога се види, да је садањи саб. одбор управо удвоетручио своту хипот. зајмова; јер док је 1890. године затекао стање те своте са нешто преко 4,000.000 круна, данас 1902. стање је главнице тих зајмова преко .8,000.000 круна и док је у почетку званичења садањег саб. одбора број дужника дакле обвезница износио нешто преко 2000, данас тај број достиже шест тисућа и неколико стотина. Ја мислим, сл. саборе, да се потпуно види, да је трострук посао, те такав не може обављати успешно исто званичничко особље, него се морале снаге повећати. Ну ја сам слободан обратити пажњу сл. сабора и на други врло замашан узрок, за што је било потребно умножити радне снаге. Тај узрок се састоји у оснивању и примању нових фондова и заклада. Од 1890—1902. примиојесаб. одбор на руковање и управљање неких двадесет осам нових фондова и закладе, који репрезентују велик иметак. То је скоро јога толики број, колико је саборски одбор дотде руковао, а то је двоструко. Па се мора узети у обзир и ова чињеница што се види из самих извештаја. Сабороки одбор 1890. примио је стање главнице нар. цркв. фондова и заклада са неких 11,300.000 круна. Данас је то стање око 19,000.000 круна. За то време се увећао тај иметак дакле са преко 7 г а милијона круна, а то је преко 50° 0 . Према том не може се рећи, да није било потребно системизовати нова места. На против било је врло потребно. А без сумње се та потреба није умањила тим, што су књиговодству упућени на надпрегледање и манастирски рачуни и што је уређење и држање у реду писмохране митрополијске архиве одређено. И према раду морао је саб. одбор, али у незнатној количини неку плату и повисити. Г. известилац је споменуо, да је незаконитоет, што је кр. уг. влада изјавила, да се код дозвољених зајмова којем код манастиру, има пре исплате исходити одобрење њезино. Ја се, сл. саборе, у то питање не могу дубље упуштати овом приликом, ну мислим, да је вис. влада ставила тај захтев са тога разлога, што је манастирско добро, нарочито по са борском ДАЉЕ У Д0ДАТКУ