Srpski sion

С тр . 574.

„СРПСКИ СИОЕ '

Б р . 34.

овај предлог нрихода, значи одобравати данашњи систем уираве манастирске. Ако се већ усвоји овај предлог онда ће он тражити бољи надзор над манастирима од Оаб. Одбора, а и то ће тражити, да се што више прихода од манастира утера у нар. фондове. Прима се већином гласова предлог известиода. Известилад Др. Ј. РадивојевиЛ-ВачиЛ реферише даље о расходу који је поднесен у 29 тачака. 1.) тачка је „потребе дркве", које ни прор. одбор није никако шењао, него оставио непроменуту ову пошту која износи 11777 К. Ст. Карамаша. Противан је читавој измени предложеног расхода манастира с разлога, јер се овим нрорачуном исказује чист приход око К 100.000 —. које би ми тад унијели у приход клирикалног и манасгарског фонда. С тим приходом ми би рачунали при вотирању расхода из клирикалног фонда, а тај приход као што је од неколицине посланика и од стране самог рефурента у сабору истакнуто, није стваран. можемо га сматрати само замишљеним, уображеним. Сваки ко на основу замишљеног ирихода, који му неће ући, рачуна и према томе троши, огрешује се према самом себи и штети свој иметак. 0 тога разлога, што су манастирски прорачуни по пређашњем саборском одбору одобрени још у марту о. г., манастири према њима већ и троше од 7 меседи овамо, иредлаже: да се за ову 1902. год. прихвати и расход прорачуна, као што га је саборски одбор узме за подлогу сада поднесени прорачун, а к томе и предлог, који ће изнијети одбор, који је изабран од сабора да да мнијење о будућем руковању манастирских добара. Потиредседник Др. Ђ. Красојеви%. Раније је решено, да ће Саборски Одбор извесне издатке моћи онда одобриги, ако и у колико црелиминирани приход од манастира уђе. Ст. Карамаша. Онда сам криво разумио и усвајам предлог, како га известилац предлаже. Прима се предлог известиоца. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ-ВачиЛ реферише о 2.) тачци расхода, која се тиче братства и ђака манастирских и коју је ставку прорач. одбор знатно изменуо, у погледу плаћања калуђерима њихове дијурне. Сумарна разлика је између овога предлога и онога што га саб. одбор предлаже за ту сврху у томе, што

прор. одбор предлаже у ту сврху 424 98 К, а саб. одбор предлаже 61000 К. В МуачевиЛ сматра ово становиште нрор. одбора за погрешно, јер снизити калуђерима плату значи упутити калуђере да сами геби накнаде оно што су снижењем плате изгубили. Др. Георгије ЛешиК вели, да се предлог прорачунског одбора не оснива на устројству. Слаже се са Муачевићем тим пре, што калуђери из манастира немају потпуну опскрбу. Оаи н. пр. морају одело и обућу и рубље саии себи да купују а за ту сврху је мало 200 К. годишње једном човеку. Говори о томе, како .је и за агумане боље одредити 1000 К него 600 К. Исто тако и архимандритима треба дати ону своту за плату, коју предлаже Оаб. Одбор, а никако није за то да се та плата снизи на ону своту како прорачунски одбор то захтева. Архимандрите кошта много њихова рапрезентација, па и библиотека и књиге стају доста новаца. За архимандрите предлаже илату од 2400 К, за остале настојатеље 1000 К, за намеснике 600 К, за економе 500 К, а за друге калуђере 400 К Сабор, вели, не би се огрешио, кад би његове предлоге усвојио. Првобитна дотација калуђера није била довољна, за то су и прошли сабори излазила на сусрет калуђерима и давали им боље плате. То је радио сабор од 1871. г , иа и онај од 1879. г. Најгори је ипак положај архимандрита, којима не треба никако смањивати илату. У осталом калуђери ће можда сами себи накнадити оно, што буду емањивањем плате изгубили. Усваја нредлог В. Муачевића. М. СолариЛ је за исти приједлог зато, што ако хоћемо бољи приход од манастира, морамо и калуђерима дати већу плату. Код м. Хопова спомиње нарочпто једнога часнога калуђера Конона Милићевића који је свршио и богословију а био је и професор монашке школе, а до данас положио Је и 2 јуридичка испита. Предлаже да се плата човјеку повиси бар док не сврши школе. Други приједлог се тиче ман. Лепавине, и њенога игумана који је од 1861. г. радио савјесно у томе манастиру а сада је несиособан и ужива пензију само од 200 К. Предлаже да се плата Конону Милићевићу повиси на 1200 К. а исто тако предлаже да се повиси пензија часном игуману манастира Лепавине Лебићу, Сш. Чамираг потпомаже предлог В. Муа-