Srpski sion

„СРПСКИ СИОН'

Да иокажемо, да се на основу ири мања не може извести закључак ни о сувигпку манастирских ирихода, ево доказа По рачунима манастира Гргетега, било је примање веће од издавања само за 49 .44 К., дочим је ио нравом рачуну приход био већи од издавања само у заосталој храни 24.720-80 К., а да и не сиомињемо колико је остало у другом чему. Кад се на основу исказаног сувишка мо досад вођеном рачуну, народу каже : ето, богати Гргетег није имао више нрихода од 49.44 К., а не каже се, да те Гргетег 1900. издао на оправку цркве и здања 20.308 К., на намештај 3.887 К, иа монашку школу 3400 К., на обезбеђење 1715 К, на братство и ђаке 4.856 К., на милостињу 900 К., а да је нотрошио на кућу, кушу и кућне погребе само 1 726. К., уз то заостало му само у непродатој храни 24.720'80 К : тада се наравно може и казати: ето народе, куд се цева Немањино благо ! А тако не може и није смео казати ни један сабор, који је тим својим тврђењем, изазвао ову данашњу буру, која личи на анархију. Или зар то није иочетак анархије, кад црквени одбори заказују вандредне црквене скупштине, — без да то нријаве административном одбору, као што нрописује §. 21. 23. П. кр. рескринта од 10. Августа 1868., и односне наредбе административних одбора. — са дневним редом, који је §. 40. искључен из расправе црквених скупштина и тгки се закључци доносе и у ирисуству чланова саборског одбора — чувара на родно црквене автономије —; зар то није почетак анархије, кад се сме да иотпише нод иозив на збор и један ђакон и учитељ више женске школе, у ком се и ово вели : Манастирски калуђери и патријарх Георгије дођоше на ту несретну мисао, да устану у изјавама и преставкама својим против главних закључака мајског сабора — ова борба иде против реда у цркви нашој; ова борба иде за тим, да се и даље продужи расипање нашег пар. црквеног иметка"? Нисмо се ббвили економијом, те с тога и не ћемо да расправљамо, да л би боље

било, да се по гакључку саборском издаје манастирска земља нод аренду, ил да се остави да је манастири сами раде. Ал не можемо, а да само ово не наведемо. По закључним рачунима Гргетега и Крушедола за 1900., односно 1901. Гргетег је већином сам радио своју земљу, и он је од 1143 јутра оранице, имао прихода 64.764 80 К., а ио одбитку трошкова 54.830 К., дочим је Крушедо издао своју ораћу земљу од 1705 јутара под аренду, зашто је добио аренде 56 992'27 К. Кад се узме у обзир и то, колико је Гргетегу остало сламе и кукурузовине и колико је с њоме изранио марве, добио ђубрета и колико је јутара нађубрио; тек онда се види, шта је боље. А кад се помисли, да ако се изабере сгручан надзорник манастирских добара, те исти уведе рационалнију економију; тек ће се тада моћи видети шта је боље и корисније. Да је прво боље, не треба друго да човек помисли до ли то, за што и најмањи сиромашак узима земљу нод аренду, од које земље нлаћа и аренду и издржава се ? Па зашто земљорадничке задруге узимају иод аренду земљу? Познато је да су парохијске сесије, које обично наполичари раде, ил се издају нод аренду, најгоре земље, ]ер су што-но реч исплакане и рђаво обрађиване. Па шта би тек било са манастирским земљама, кад би се стале издавати под аренду? Шта би било, кад арендатор не би могао нлатити на време закупнину? Шта би било, кад би после кратког времена — а то би за извесно наступило — земља пала у бесцење, а манастири не би је могли обрађивати, пошто би се у случају изведења закључка саборског, данашњи Фундус инструктус распродао у бесцење, а што би се доцније морало куповати за скупе новце? То су све питања, и то крунна питања, на која се требало добро и добро промислити пре, но што се усвојио поменути предлог једног учитеља, који ни појма нема о економији, него који га је избацио да се човек прослави !