Srpski sion

Вр. б. » ошжи

ортака, који је при деоби добити, рекао ортаку: што је право, право, ал мени мало више! Он под равноправношћу цркава подразумева то да су пред државним законом православни и римокатолици једнаки, и да та равноправност захтева само то, да државна власт, не сили православне да морају дати писмено обећање, да ће сву деду рођену у мешовитом браку одгајати у католичкој вери, али иста равноправност и захтева, да се православнима не сме бранити, да они сами од добре воље одреде у којој ће се вери њихова деца одгајати, „иначе — рече — не бп били равноправни пред државним законом, него би у тому питању били бесправни!" Г. Велај се није задовољпо само с том тврдњом — о којој ћемо доцније изрећи свој суд —, него да би је примерима поткрепио, он је навео и наређења аустрпјског пнтерконфесионалног закона од 1868. н угарског ХХХП. зак. чл. од 1894., по којима је супружницима у мешовптим . браковима слободно, да уговоре, у којој ће вери васпитати децу, што се роде у браку. Те рекавши све то, узвпкну поносно г. Белај: „Треба ли још кому доказивати, да и после проглашене равноправностп православне цркве с римокатоличком има места реверзалима?" Како може шовинизам и верски занос, занети и једног учењака — професора богословског факултета —, показује овај г. Белајев Ш. одељак. Сваки мислеони човек, који се подразумева ијоле у научним стварима, под верском равноправношћу двеју цркава, не може нпшта друго подразумевати, до ли: да су обе у свему равноправие, те што је једној донуштено, да то морабити доиуштено и другој. Наведени примери из аустријког интерконфесионалног закона п угарског законског чланка, доказују такву равноправпост, у којима севели, да као год што у мешовитпм браковима католпк може пристатп, да сву децу васпита у акатоличком закону,да тако исто и акатолпк можепристати, да свудецу васпитау акатоличком. То је права равноправност! А каква је верска равноправност по схватању и тврдњи хрватског учењака г. Велаја? Он исту налази и види у томе, што је акатолику слободно и допуштено, да може сву децу васпитати у католичком закону. А што то није допуштено и католику, да и он може своју децу васпитати у акатоличком закону, то је г. Велај прећутао, а то сигурно с тога, што се тада не би могло тврдити, да у Хрватској и Славонији влада равноправност взмеђу нравославне и римокатоличке цркве! Да смо весели! Живела наука!

СИОН.* 0 ®Р. 179.

Кад се усуђује један професор загребачког бо гословског свеучилгапта јавно у листу тако што тврдити; ие треба нн мало да се чудимо, кад видпмо, каквпм је духом већпна римокатоличког свештенства прожмата спрам православних и православне вере. У IV. говори г. Велај о §. 15. XXVI. зак. чл. од 1790/1. т., и о разлици између њега и толерантпатента од 1781. На овај одељак немамо шта приметити. Нмамо само да приметимо на вавршетак г. Велајев. Г. Велај са свим умесно рече: „— не приговарамо православном свећенству, ако одговара сљедбенике своје, да не склапају мешовите женидбе; не приговарамо им, ако их наговарају да не даду реверзала; али пошто је православни дао реверзале т. ј, поштену реч, и то писмено пред сведоцима, да ће дати сву децу одгајати у католичкој верп; онда одлучно нриговарамо православному свећенству, ако га наговара и саветује му, да крене вером п да не држи задаие речи". Све је ово у овом ставу са свпм умесно п оправдано. Сваки српскп свештенпк треба да одвраћа своје верне, да не скланају мешовите бракове, који и онако ретко да су где сретпи, и да пх пре склапања поучи, да се не даду обманути, да се на што потппшу, оспм ако хоће од слободне воље, да даду иред судом писмену изјаву, да желе да сву децу у браку васпитају у католичкој вери. Даду л је једном и то у оном облику, као што рекосмо, да треба такве изјаве саставити; онда је заиста не оиравдано наговарати пх, да одустану од своје изјавч и да је не држе. Ал је тако исто неоправдано и још нешто више што многи жупници обмањују православне, да се потппшу на нешто — управо реверс — што они и не знају на што су се потппсали, те се на основу тако потписаног реверза рађају доцнпје парнице. Православни знајући, да ипје дао од себе реверз, да ће сву децу васпитати у католичкој вери, држи да има право, да му се мушка деца васпитају у православној вери. Нека дакле католички жупници престану то чинити — а то се често код њих догађа —, па ће бпти мање парнпца п досада п црквеним судовпма и земаљској влади. А да једном све то престане, довикујемо меродавницима: дајте нам једном такав занон, којим Ће се обезбедити и признати верска једнакост свима хришЋансним вероисповестима и у Троједници, као што постоји у Аустрији и Угарској. ====—= 13 *