Srpski sion

О -о 234

се бврали без „свакога Синодалнога утицаја трансилвански Епископи: јер су се они наименовали на представление Архиепископа, дакле у толико са Синодалним утицаем, у колико је Архиепископ предсједатељ Синода; нити је истина, да ние никоме пало на ум протестирати, да су ти избори противу наших с с. канона; јер је протестирао и Архиепископ Путник противу наименовања за Епископа Гедеона Никитића јошт с втечением његовим бившег, и искао, да се синодално бирају и Трансилвански Епископи, протестирао и Архиепископ Стратимировић трипут противу аномалног избора и наименовања ВаСИЛИ .ја Мога За ЕпиСКОГа. (Наставиће се.)

Манаетиреко питање Д. Р. (Свршетак.) Обично се говори и пише, и то не данас од како је иокренуто „манастирско иитање", него овамо од 1870. године, како су српски манастири у карловачкој митрополији народно добро, које су основали већином срцски цареви и краљеви односно десиоте. А то се тако говори и пише с тога, игго они који тако пишу и говој е, нешто што не познају историју поменутих наших манастира, а нешто што им тако писање иде у рачун. Они тако говоре и пишу на сумце а из рачуна, а народ им, пошто му такав говор и нисање гове, верује, и не само да им верује, него се уз то и нада, да ће се њему ако не баш са свим поделити, а оно барем издати под закуп манастирска земља. Из описа фрушкогорских манастира од 1753. што у овом листу излази, види се, како је тавна историја њиховог постанка. А из историје њиховог постанка у „Шематизму Архидијецезе карловачке" за 1892. види се, да се само зна, да је манастир Ерушедо и Хопово саградио владика Максим, а Шишатовац жички калуђери. За остале фрушкогорске манастире не зна се кад су постали. Ну, ако се не зна кад су постали фрушкогорски манастири и ко их је основао, они данашњим даном имају своје потврђене привилегије већином од царице Мари.је Терезије, у којима

им се зајемчује данашњи њихов носед и ирава. А што су до њих дошли, имају захвалити понајвише иатријарху Арсенију Јовановићу Шакабенти и митрополиту Павлу Ненадовићу. Сремски дакле манастири имају своје привилегије, ал их на жалост немају и сви остали манастири, а у првом реду немају их банатски манастири, сем манастира Бездина, који једини има своју привилегију. Еако су Румуни почели пре нас да трагају но бечким и пештанским архивама, и то не преко другога, него сами, шта се у њима налази о банатским манастирима, а особито о Бездину, Сент-Ђурђу, Месићу и Ходошу; ни.је чудо, што су у њима наишли, да се не зна постанак банатских манастира. А то су нашли у опису манастира од 1772. 1773. у акту од 1784. што га ноднесоше игумани банатских манастира цару Јосифу П., и у молби народног сабора од 1790. да се оним манастирима, који немају писмених докумената — привелија —, обезбеди њихов посед. Од банатских манастира једини се издваја манастир Бездин, који има своје привилегије. Да се види, да је и истом манастиру, као што су и фрушкогорским манастирима дате иривилегије дотичним настојатељима односно братству на уживање на њихову молбу, ево је наводимо у савременом преводу. Иста гласи: „Ми Марија Терезија — — Вједомо творим и силоју настојашчих всјем имже надљежит памјатстованију препоручаем, јако вјерни наш возљублени Теодосији Веселиновић, восточнија церкви греческаго закона, обители чина св. Василија Бездинскија в Банатје Нашем темишварском и дистриктје тогоже имене основанија, игумен, приличним образом представил јест, что под турецким двором возобновленом посљеднем мирје на разположение нашеја тамошнија Администрации, грунти чрез речени монастир своим уж од преждних вјашчих љет, с цјелим плодом уживанием, стјажанија от комисии на тој начин нарочно опредјеленија, чисто, сшчаливо и измјеренија, такових же предЈели им, хатари, за утоление 4 какових нибуд отуду в будушчаја со сосједми сверх таковија грунти, произникнути могушчихсја прекословии сушчим такожде тамо воздвиже-