Srpski sion

Кр. 8.

(Ј ТР. 237.

шати и покорни бити дВжни б$д8 навда да смо имб швб листб рбкомв нашомв подписанБ и печатшмБ подпечаћенв в8 градВ Костаинице, данв Дј (19.) МаиВша л -ћта (1707.). М. II. ФеренцБ КридВфБ ДелишимуновичБ цесарове и кралшве светлости колонелВшБ и наивишки комендашБ. III. Ми здола подписани знано чинимо во ијвомб нашемБ ЖвореномБ писмб како пред насБ доид$ калбгери в8 Комоговине населвни просећи нас П9НИЗН0 ДабИСМО НМБ ШВБ ЛИСТБ ПОТВрБДИЛИ и подиисали. Зато гледећи ми на нихб ионизну прошнго и>не все шране и нешране землш крБчевине, сенокоше, виноградБ и дрВге школо клоштра Комоговине аппертиненц1 'ехБ изванБ шнде паселгенихБ влаховБ которе господа шфицери и коменданти града Костаиничкога полекБ меће и котара знВтра доложенога намБ ееу дали потврБћамо икостиВмб швога нашега иотписа сталанБ швб листб в8 всихб нн;гових и^нкт8махБ и спгуранБ чинимо, и колико п8ги кои сил8 8чини 8 реченомБ котарб, толико п^ти кТ (12) и полб дбкатБ биршаго за градБ зашстане. Дано 8 Костаинине днева кД (29.) Мапуша лета /а\јгг'Т (1713.). Цесарове и кралшве светлости толначникБ и коморникБ горе клавди и вараждинских ; всегдашни бачкега пако вармепе наивиши грофБ, градовБ и краинБ костаиничми и га еновачк !и и др^|Ји и>рсашк1И краинБ наивиши комендантБ и капитанБ летованичкЈи грофБ Шраи Ердешди. М. II. Из ових се привилегија јасно види, да су калуђери испросили и манастир Комоговину, ал га на жалост не беше у стању одржати ни јерархија ни народ. Државној је власги, управо римској јерархији ман. Комоговина са својим калуђерима сметао, и он је морао бити укинут, а његови калуђери растерани по другим манастирима банатским.

Арсеније Радивојевић владика бачки 1774.-1781. 4 ИстОРИЧНА ЦРГИЦА Д. Р. Продужење VI. У својеручном запису Арсенијевом од бр. 1. — 30. наводи се, на једном листу шта је коме за што (већином за ситнице) издао од 29. Марта до 16. Маја 1781. т. ј. за 7 недеља, и то свега 35 Фор. 35 кр. У ночетку стоји : „1781. в нонеделник ваји, цвјетнија седмици 29. Марта, на памет преподобнаго отца нашего Марка, еиископа аретусијскаго и Кирила дјакоиа. Б заточении в Бездину манастиру, иолно гњева и немилосердија Божија, на мепе грјешнаго старца 67. љетнаго излија се милост Божија за грјехи моја". На свршетку се налази, овај Арсенијев својеручни занис: „Арсениј Радивојевић, бивши њекогда епископ во Славонији, в Будимје и в Новом Садје у Бачкој, а сада во бездној адској, онај које мене довел овде, неће да, падет во њу. Аз глагољу, а не Христос, ров изривасе, и впадет в њу. Отсле да благословит Госнод во вјеки амин и . VII. Превосходителњејши високопреосвјашчењејши Г. Епископе, Брате во Христје всељубезњејши !* Паки принужден јесм нревосходителству вашему иросити и кољено преклоно молити, тужно и горко плакати, и Господу Богу горцје вопити, убојтесја и ви Бога, незпа человјек у своему животу чтоће га предусрести. Ја весма моему творцу на овакоме посјешченију пезнају, каковим образом захвалити и возблагодарити. Само незнају ово скоро подполно мое седмомесјачное аресте, ни зват и неуслишан, само сентенција с неба те у ребра, дојако ионе да сам у комитатском аресту изводили би мја и испитивали, ако би ме нашли со свидјетели крива, готов огњА

* Писато иисмо Мојсију Путнику, адиинистратору митрополије.