Srpski sion

Б р. 8.

-СРПСКК СИОН 1 -

Стг. 243.

јепо и складно отпјеваху слу&бу околне учитељице и учитељи са бовићком школском младежи. Послије свете лнтургије пшла је литпја око цркве а по тож је одржано „молебствије" за нашу прекоморску браћу раднике у Америци, који се обилним новчаним даровима сјећају и помажу напредак своје свете цркве. Послије литургије замолио је народ домаћега пароха Стрику, да се наш дични епискон брзојавно поздрави, како би и тим начином одао дужну и достојну пошту својој духовној глави. Жељи народа придружише се и сабрани свештеници, те управише на внсоко преосвећенога господина епископа Михаила Грујпћа слиједећу брзојавку : „Српски народ са свештенством испод Петрове Горе данас на првобанском збору код цркве св. Васкресенија у Бовићу изражује свом светом владици своју непоколебиву оданост ; кличући: „Живео достојни наслиједниче светога Јакшпћа на

многаја!"

Михаило Лемајић парох кирински, Теодор Лукач парох врго-моски, Марко Милојевић

Миле Стрика парох бовићки Мане Лапчевић парох подгорски Радован Лапчевић

парох чемерински админ. парохије славско-пољске. Нпје ли и овај чин овога народа најјаснпји доказ, како он умије и зна да поштује своје духовне поглавице и своје свештенство? Све дотле, док наш високопреосвештени господин епископ буде пмао уза се овакав народ, који се не да лако завести у политичке вихрове и који се не %е и не да, дацијепа и дијели од онијех, који су му дали и сачували све оно, што га Србином чини, све дотле бити ће узалудан труд „позваних бранича народа" око нашпх политичких листова, који су из петиних жила упели, да баце варницу између нашега епископа п народа његове простране дијецезе. А камо то води? Каквог ће нам плода дати такова журналистичка храна наших листова? То су питања, о којима нашп журналисти п „вође народа" не разбијају главе. Зато их још једном позивамо, да дођу до нас, па да се овђе на „лицу мјеста" увјере, како је узалудан сваки њихов покушај, да прикажу овом народу његовог епископа у слици, у којој се он овом народу никада није показао. Пред вечер сам оставио Вовпћ, честитајућ ревном његовом нароху на красним успјесима, што их је за украс своје цркве једино он стекао, те се обогаћен угодним утисцима и новим искуством о будној вјерској и народносној свијестп онога на-

рода, повратио дожу своме. Нутем до куће често сам у себи изговарао оне Рајкове лијепе стихове: „Село моје мало, колевко ми мека, Какво ли те јоште искушење чека?.. Ал' ти света цркво, света наша мати, Ти му наду крепп, ти га мети прати. И ако си стара, и ако си мала, Српскоме си роду име одржала; Заман бура прети, заман темељ тресе, Да на њему туђи олтар подигне се; Ти нам не ћеш пасти, дични храме свети Србин ће те својим груд'ма подунрети!" Милош Бановац.

0 образовању нових еамоеталних црквених општина. Д. РИ ако се у §. 3. II. А. к. решкрипта од 10. Авг. 1868. вели: „Промене у границама ностојећих црквених општина, као и образо■ вање нових самосшалних , могу се изрећи само од епархијалне конзисторије. Конзисторија ће имати у оба случаја дотичне стране преслушати, а о учињеној промени известити надлежну политичну власт знања ради"; у §. 4. „За ново образовање општине иште се да се пред епарх. конзисторијом покажу средства за издржавање цркве и школе довољно. Образовању нових самосталних општина не треба на путу стајати, ако то иначе не би пречило, да стара општина и у напредак опстати може."; ипак има мудраца, који тврде, да је једино народно-црквени сабор властан дозволити образовање нових самосталних црквених општина, а не еп. конзисторија —данас админиетративни одбор. По дотичним §§. спадало је у делокруг другог одсека конзисторије, да одобрава образовање нових самосталних општина, а по чланку XXX. привременог уређења енархија од 29. Маја 1871. и решења саборског одбора од 21. Јунија 1896., у делокруг административног одбора. Један је од главних таких мудраца г. др. Жарко Миладиновић, који у своме „ Тумачу", на стр. 118. поменути § 3. II. А. просто стави ван крепости, рекавши за њега: »Установа §. 3. не постоји дакле данас". Наравно, да он после онаког тумачења г. Жаркова не постоји. Ал какво је његово тјмачење ?