Srpski sion

б*. б

сист. парох. помоћника, пароха, ђакона и протонрезвитера (§§. 57, 67, 68. II. одс. прев. кр. наредбе од 10. Августа 1868.) за свештенство од највеће важности, ма да решавање овога питања не иде по прописима редовног (парничног) поступка, како је конзист. системом установљено, него сумарно, упућује се честњејша иста, као што се савезно с овим упућују и остале овоподручне епархијске конзисторије, да честњејша иста у оваквим случајима против тамошњих овопредметних одлука уложене утоке не одбија, него МЦСавету на више решење подастире. 0 томе се честњејша иста извештава знања, управљања и извршења ради. Из седнице срп. прав. митрополијског црквеног Оавета, држане у Карловцима дне 17 (30.) октобра 1902. год. Георгије с. р. Патријарх.

0 евргнућу јеромонаха лепавинеког манастира Никанора Добринића.

Пречасној трав. сри. архмдијецезалноЈ конзисторији у Ср. Карловцима. Овостраном пресудом од 17. (30.) Априла 1902. бр. К. 45б|зап. 258. ех 1902. потврђеном од високопречасног прав. срп. Митронолпјско-Црквеног Оавета у Карловцима под М 296 16. (29.) октобра 1902. бр. М ц С 75 ех 1902. свргнут је јеромонах Никанор Добринић, брат манастира Лепавинскога са чина и достојанства. монашкога и име његово брисано из именика братства манастира и он стављен у ред световњака, као што је био прије рукоположења односно замонашења. Што је част епархијској конзисторији овој саопштити пречасној тој архидијецезалној конзисторији знања ради. Из сједнице прав. срп. епарх. конзисторије у Накрацу 18. (31.) Марта 1903. држане. Мирон с. р. Епископ.

С ТР. 227.

НЕЗВАНИЧНО Автономија. Д- Р(Наставак.) Пре но што су закључци саборски од 1865. потвр^ени били, донесен је на угарском сабору IX. зак. чл. од 1868. којим је чланком накнадно српскп народни сабор од 1864/5. узакоњен, у колико је устројен одступајући од §, 8. зак. чл. XX. од 1847/8. године. Истим је чланком узакоњено оцопљење румунских епископија од карловачке митрополије и установљење румунске митрополије, а подједно је вернима обојих митрополија ујемчено да на својим саборима међу границама државних закона, а под врховним надзором круниним, своје црквене, школске и фундационе ствари самостално решавају и уређују, и тим својим стварима преко својих сопствених органа рукују и управљају по правилима, што ће их на својим саборима донети, а Његово Величанство потврдити. На основу тога IX. зак. чл. потврђени су с изменама закључци народног сабора од 1864/5., познати под именом кр. рескрипта од 10. Августа 1868. По овом IX. чланку сва је власт у погледу донашања закона и како да се уреди управа црквено-школских фундационих ствари уступљена народу, односно сабору, у ком има 50 световњака а 25 свештеника. 0 каквом праву епископата ил бар озбиру на црквене законе у тим стварима, нема ни спомена. И ако је законом о црквеним општинама од 1865. ударен темељ лутеранском устројству у њима, IX. зак. чланком је довршена зграда црквено-народне автономије на лутеранском устројству. По њему су црквени закони сасвим одгурнути на страну, а место њих су дошли државни закони, да их државна власт по својој вољи тумачи и изводи. С тога је управо и несмислица говорити о некој црквеној автономији на основу IX. зак. чланка од 1868. А несмислица је говорити о цркве-

„ОРДСКИ СШ Ж"