Srpski sion

стр. 254.

Па чија је кривица и ко је одговараи за то ? На та питања могу дати одговора данашњи љени новосадски патрони, који су Јовића довели у Н. Сад, а подједно његов долазак лепо и платили. Срећом те је „Браство" у неколико повратило им плаћање Јовпћевих меница, иначе би га се многи до краја свога живота сећао и сећајући га се, чешкао иза ува. Као знак болеснпх нашпх прилика у Н. Саду, не данас, но од вајкада, нека нослужи за доказ п то, да сам власник „Заставе" г. др. Славко Милетмћ, поред свег тога, што су сви паметни и по штени људи осведоченп билп, да Јовић ради којешта, а г. г. др. Миша Мпхајловић и др. Ђока Красојевић, назваше јавно у „Србобрану" Јовићев рад: језуитским, гаднпм, безобразним, подлим п нитковскпм; не имаде толико смелости —исти је г. на мајском сабору, бпо и сувише куражан, ал спрам оиога, кога се није бојао т. ј. спрам Његове Светостп п калуђера —, да га изјури и да му одузме „Заставу", него у упућеној „Резолуцији сршкој омладини", позва у друштву са г. г. др. Јованом Радивојевићем Вачићем и докторандом Митом Мушицкпм омладииу на збор, да на њему реши питање и „о органима страначким, пошто ти органи данас нису израз прави наше странке." _ л Уз некадашњег усрећитеља и љубимци новосадског Симеона Христпну, и остале њему подобне, дошао је и Стеван-Крунослав Јовић у читуљу новосадских љубимаца, у којој он на жалост не ће бпти последњи, а дај Воже, да у њој не буде један од најнеопаснијих. Као хришћани, не можемо а да му не кажемо, Вог да му душу опрости, а својим радом у Н. Саду стекао је и онако себи вечан спомен, јер кадгод се узбуде писало о овостраним радикалпма, напоменуће се он у првом реду, ако ни због чега другога, а оно због свога кумовања.

Мариндолека црква у диштрикту Манастира Гомирја рушевина! Коме није познато нека изволи загледати у мапу миле нам отаџбине, пак ће наћи на крајњем западу утиснуто у Крањску село Мариндо, које броји 480 православних српских душа и које мјесто скуиа са својом филијалом у Бојанцима сачињава парохију Ш. разреда, те које је са свпју страна окружено иновјерним елементима; а на догледу је Жумберка. Та мала парохија имаде у свом мјесту цркву посвећену светим и врховним апостолима Нетру и Павлу, која је саграђена помоћу впсоке кр. владе_и других честитих приложннка и то год. 1858. у ко]у

је радо долазио народ Вогу на молитву и добивао вазда утјехе, окрјепе и поуке за снас душе своје. Па и ако је та св. богомоља тако млада, брзо постаде остарелом и за који дан рушевином, јер су зидови због честих потреса и слабог темеља тако на еве четири стране попуцали, да већ и птице кроз исте улазе и пријети скорим даном да ће се морати затворити, дочим се звоник срушио и звона су снимљепа има пуних 10 година, те сгоје на ступовима. Концем г. 1902. на молбу ове цркв. општине дошли су г. г. жупанијски и котарски пнжинири, те су је тачно прегледали и закључили, да се мора сва срушити и да нема користи ову поправљати, јер све би било узалудно. Још су иста господа као стручњаци изјавили, да би нова црква стајала најмање 20.000 К дочпм имадемо иконостас и звона. Наша црквена благајна броји сада само 3.661 К, &ли шта је то, с тим се неби нити стара срушила. Још је напоменути да су нам те новце Мариндолцп и остали ове и лањске године, на тражење и писање садашњег свештенпка припослали, те се сада од њих, пошто их је мало впше нити надати не можемо. Куда ћемо сад и на коју страну да се обратимо, ради што скорије припомоћи? Јесенас смо преко високославног Епарх. Адм. Одбора у Плашком молилп високу кр. земаљску владу да нам дозволи сакупљати милодаре кроз 5 година; ну она је дозволила да можемо сакупљати само годину дана. Свота је велика, а вријеме кратко, црква пада а ми очајавамо, гледајући скорим даном да се нећемо имати гђе састати на заједничку молитву. Срце нам пуца, кад ногледамо наш једини овђе храж рушевином, дочпм се хражови наше браће Хрвата и Крањаца (Словенаца) унаоколо бијеле, сјају и подижу. Стога се ова црквена општипа обраћа овом јавном молбом на сва племенита срца побожних хришћана без разлике вјере и народности, имућника, великодостојанственика, српских манастира, црквеннх општина, парох. звања, трговаца, обртнпка, задруга, радника и свега побожног народа, Д1 бп јој са својиж прплогом што прије у помоћ прптећи извољели, Дозволом високе кр. земаљске владе одјела за унутарње послове од 23. јануара 1903. број 4881. дозвољено нам је да можемо сабирати приносе у подручју краљевпне Хрватске и Славоније и да су овлаштени долазећи принос примати свештеник Гедеон Мамз^ла са туторима Николом Јаковцем и Јовом Вуњевцем, за који они солпдарно јамче. Сваки и најмањи принос добро ће нам доћп, те ћемо рачун, као и јавну захвалу и имена великодушник приложника обнародовати у новинама. Молимо све српске новине да ову нашу молбу прештампати пзволе. Српско-прав. цркв. општина. У Мариндолу дана 3. (16.) априла 1903. Предсједник Перовођа Гедеон Мамула Ђоко Станојевић администратор парохијв. учитељ.