Srpski sion

. СРПОКИ

аион.«

бр. 8.

ствителном праву Митрополита у наведеним отоич канонима основаноме и на томе се оснива и оно, што се додае у Дииломи да је нремјештение на нредставление Архиепископа учињено. Те каноне по имену и по броју навести у Писму моме ние нуждно било, јер се предноставља да сваки православни Егшскоп мора знати каноне свое цркве и употребление ових. Што се тиче оне љаге, коју баца Г. Епископ Платон на преминувше давно Архиепископе, нодмећући им из онога израженија Рескрипта „нити да се на суирот тога нрошение одсад више новтори" ириљежно и чешће настојавање код височајшег мјеста о томе, да нраво презенте или „можда" совершено право самовластнога премјештања за се добију, на њу се може то нримјетити, да Г. Епископ Платон ноказуе или велико незнање свое у томе, како је кад црква наша у овим државама стојала или велико неблагоговјејнство ирема оним многозаслужпим Архиепископима наше нравославне Цркве, кои су се увјек трудили о томе, да сачувају каноне свое цркве у својој подпуној важности. Ако незна, да Архиепископи наши нису допуштали да се премјештају Епископи наши другачие него тако, ако Синод Архијерејски нађе за нуждно, онда не би требало да говори о томе, што незна, ако ли зна то и опет говори тако, онда је то право непоштење и клевета на заслужене умерше Архиеписконе. ПГто се тиче иостављања Администратора, ако доиста тако мисли Г. Епискон Илатон да Архиепископ нема у томе никаква втеченија, по наведеним рјечима бл. Рескрипта од 7. Анр. 1778. и 16. Јул. 1779. онда би требало, да је иоказао кои је досада Администратор постао без втеченија Митрополита, и ако је кои ностао, јели то Митрополит и Синод Архијерејски одобрио, иначе су празне рјечи, коима пакости дјеет Цркви нашој иравославној. Примјери за премјештение Станковића у Бачку на приповједању и за Манојловића на писму Архиенископа Стратимировића основани, не укидају то право Митроиолита на втечение свое у премјештању Епископа; јер Акта Архиве Патриаршеске свједоче, да је Станковићу писао

Стратимировић одма како је умро Гедеон Епископ Бачки, да иште Бачку и да ће га он канцеларији представитн, а Манојловић је представљен за Темишварску, коју је и добио, а Рајачић, за вршачку коју је нолучио. У смотренију постављања Ердељски и Буковински наши Епископа, показуе Г. Еиископ Платон игноранцију своју. Нису ни ови Епископи без втеченија Архиепископа постављани. Да почнемо од новиег времена, у коме се ишло од стране политическе власти на ограничавање наши канона, кад је 1783. возобновљени Епископат Трансилвански и у духовним и догматическим иодчињен Митрополиту карловачкоме и његовом Синоду, онда је под 16. Августом писао Митрополиту Путнику, ондашњи канцелар Естерхази и иозвао га да представи способне мужеве за Епископе, кое ће Његово Величество на представление његово наименовати. Архиепископ Путник је том приликом под 7. окт. одгшсао каицелару, и напомиње му у писму, да је њему Његово Величество приликом Аудиенције обећало, да ће се и Трансилвански Епископ синодално бирати, као и други, и да је у том смислу он поднесао и молбу своју, и зато кад је добио то да он наименовања ради представи способне мужеве исповједа канцелару, да је тај налог врло тежак за њега, што га може лагко у какву сумњу и неновјерење довести код свештенства и народа; но опет зато новинујући се с једне стране зановјести височајшој, а с други стране надајући се „да Његово Величество неће одустати од те намјере, да се сви Православни Епископи, дакле и за Трансилванију једнообразно Синодом бирају, овом приликом предлажем, вели он, на тај конац Гедеона Никитића Архимандрита Шишатовачкога и Герасима Адамовића Архимандрита Светођурђевскога и Јоана Фелдвариа Архимандрита Месићкога, молећи канцелара, да се он заузме за то, да Његово Величество, као што му је обећало установи, да се од сада и Трансилвански Епископ синодално бира и карловачкоме Митронолиту као и Буковински подчини и тим начином једнообразие, кое постои у смотренију Еиископа и Право-