Srpski sion

С тр. 260.

СРПСКИ СИОН

В р. 9.

значи дневни ред шта ће се у њему пре- ј тресати, и одобрени дневни ред, не сме се ни преко реда предузимати, а уз то кр. повереник отвара и затвара седнице, и присуствује у раду синодском сем гато не присуствује при избору епископа Ето, из овог кратког навода, јасно се види, какву и црквену и народну автономију имају на основу IX. зак. чланка од 1868. Румуни у Угарској, а какву имају Срби у Угарској, Хрватској и Славонији. А што је они имају онакву, а ми овакву , томе је крива и наша јерархија, и наш народ. Јерархија при грађељу автономпје после IX. зак. чл. од 1868. није била одлучна, сложна, а уз то самостална, него је напустивши црквени темељ, почела да попушта народу, а то доста и с тога, једно гпто су многе уредбе грађене за време удове митрополијско-патријарашке столице, а друго за време патријарха Прокопија Ивачковића, а главно с тога, што нико није хтео да се излаже терору и оним грдњама што их је морао претрпети патријар Маширевић само с тога, што није хтео — управо није смео — допустити, да у сабору не буде патријар председник. Народ пак, добивши елободу, у оној ватри, није у стању био да провиди какве су прилике наетупиле после смрти барона Етвеша, и да је народу IX. зак. чл. од 1868. дата автономија сачо на црквоно-просветном пољу, почео је" да у свој рад увлачи и политику, а уз то су и у народно црквеном сабору главну улогу играли они, који су на угарском сабору били највећи опозиционалци, што је све допринело, да је угарска влада почела попреко гледати на рад нашмх сабора, и својим држањем нагонила га, да је на послетку пристао да му се каквотакво устројетво саборско даде, гато му је такво и дато. Во|је народне —- сем Милетића —, почевши 1871. терати опортуну политику, дадоше се од мудрог кр. повереника Хубера наговорити, да донесу саборско устројство онакво, какво је он

! желео, уверавајући их, да ће се оно онако потврдити, како га је сабор усвојио. А кад оде на потврду, њега тако поткресаше и то у главним тачкама, да се свачим пре може назвати, него автономним уређењем сабора, пошто је њиме сваки слободнији рад саборски скучен, и сви су конци у рукама владиним. Кад је 1869. сазват сабор да донесе устројство саборско, многи су увиђавни људи говорили, што бисмо лупали главу и трошили новце и време на устројству саборском, кад га Румуни имају, те донесимо га по њему, нашто им се од во^а одговори : Румуни треба од нас да се уче, а не ми од њих! Јесте требало би да је тако било, ал на жалост јава нам показује, да смо у то време ми требали учити се од Румуна, и да ми могосмо наш понос тада скрхати; данас бисмо имали и ма уређење нагае автономије, какво имају Румуни. Ал сад је протрч зече ! свршиће се.

Арееније Радивојевић владика бачки 1774.-1781. 5 исгорична др гица Д- Р. продужење гш. Их свјашчењејшему цесарокралевскому атстолическому величеству Јосш/ју второму, иммерашору Римскому Господину, Гоеаодину Кољено преклоно припадају и нлачевно вопију, овакови јузник и арестант, да јешче у вашем високославном империуму и монархии римској не случилосја, ниже чувено, како ово 4. Јунија 1780. ио старому шчилу, како ја или мене Оједнаго старца у старих и глубоких љет шестдесет седмаго от рожденија моего, разна бједствија неизглаголанаја и описатисја немогушчаја, и јешче во Санкт-Андреј родилсја и у љету 1734. от тамошњега Г. Епискоиа Василија Димитријевића во дјакона поставил мја своего и иребих у јего дјаконом до љета 1742 и на нозвание свјатопочившаго патријарха Г. Арсенија Јовановића