Srpski sion

СРПСКИ сион

Б р . 14.

удаленим бо Архијерејем и трудно и с великим иждивенијами сојужено бити видјелосја иутешествие свое из Виени в мјеста цребиванија своего, о отуду по кратком времену на Сииод в Карловци приходити. На нредложение сие Брагији моих Г. Г. Архијерејев, аз из разних причин нристати невозмогох, вонрошеп но том Г. Ен. П латон, ашче и како он подписатисја будет, огвјетствовал јако оп подниеатисја неможет, и тако ио том и остала Г. Г. Еиископи от сего умишленија своего, коим јединствење Рјешение Синода ускорити трудише и иждивенија себје пошчадјетв возномјерили бјаху, отступиша, и тако но сих опростившесја взајмно, во своја сиј отдахомсја. Киј от Г. Г. Архијерејев первиј бист, иже к сему Собранију повод даде, мље невједомо јест —." Владика Платон нисао је 26. Јулија 1851. из Будима владици Крагујевићу ово писмо: „В. В. Приаужден бивају молити В. В., да би љубов имјели, на прочитание да,нују Вам мноју книгу моју в Аналигику" скорјеше ми послати сјемо в Будим, идјеже, из Виени прежде осм днеј пришедшиј, њекое краткое точију времја бавитисја буду „П. н. Говори се, да ће или да је већ Његово Блаженство (владика Платон не хтеде никад патријарха ЈосиФа титулисати са Ваша Светост, него Ваше Блаженство, што је нрвог јако једило) Г. Патриарх код Вас употребленија ради теплици у Лииику. Молим учтивјејше, имајте љубов и доброту извјестити ме братски о томе. — Изборниј собор купно иза премјешченија такожде вопрос је у Министериуму просвјешченија, у Карловци ли или Темишвару." На ово је писмо Крагујевић из Пакраца 1. Августа и. г. одговорио: „В. В. Данују мње на прочитание књигу Вашу „Аналитику" в сљед требованија В В. от 26. Јулија т, љ. во прилозје под •/. с благодарением возврашчају. Јеже пришествија Јего Блаженства (Крагујевић је иначе увек титулисао патријарха ЈосиФа са Ваша Светост, а овде је употребио назив Платонов) Г. Патриарха нашего сјемо касаетсја, ничего извјестнаго Вам јавити невјем; понеже никаковаго Писанија от Него иецо-

лучих. Он би по совјету Љекареј виенских во топлици здјешнија нријти имјел, мње же во Виење сказал јако сјемо пријдет; њеци обаче, но не вјероватно глагољуг, јако уже в теплици Мехадчјскија отдалсја. Ашче сих днеј сјемо нријдет, то В. В. абие увједомити буду — —." Горњо-карловачки владика Евгеније Јовановић у писму своме од 80. Јулија 1851. јавља Крагујевићу, измеђ осталог; „— — Мени би драго било да нас наш Господин (натријар) не зове одмах на Синод бар док после посвршуемо. Но ево ми данас писа Г. Брат Бачкиј гдје ишче своју „Аналвтику" назад, и јавља да се сад дјела о том у Бечу, хоће ли бити наш Синод у Карловци или у Темишвару. Какови су то мапеври? и тко ће без диурне ити у Темишвар и напио, једа ли је то Етзсћисћ1егип§?" Из овог се види, да је владика Платон искао од свију владика дату им своју „Аналитику", што је морао учинити по напред реченом уговору. (Свршиће се.)

Има ипак разлике. Д. Р. 3 (Свршетак.) По потврди саборског устројства од 14. Маја 1875. и по избору саборског одбора, на основу §. 21. истог устројства, изабрати саборски одбор примивши на основу §. 30. управу народно-црквених Фондова ; први му је посао био, да на основу истог §. донесе иривремено упуство за званија одветништва, рачуноводства и благајне, да за иста одреди плату из народно црквених Фондова, и да триврембно за иста званија изабере чиновнике. С тога је у 70. — 3. бр. „Заставе" од 1875. расписао овај стечај за Фишкала српских народно-црквених Фондова: „На основу закључка саборског одбора од 4. (16.) Јунија о. г. бр. 9. и 8. (20.) Јунија бр. 14., расписује се овим стечај на место Фишкала српских народних црквених Фондова и Фундација, које се за сада тривремено тоиуниши има. Председништво." Саборски је одбор у своме заседању