Srpski sion

СРПСКИ сион

(Ј тр . 535.

је у Вукосавовићу имао заговорника, а од државе плату — за онда добру плату. Толико старе хартије сењске прав. срп, црквене општине знаду за попа Гојка калуђера Ђорђа — Јакшића родом из Пинера у Црној Гори, који год. 1788. дође у Сен> с Филипом Вукасовићем. 0 љеговом другу Василију Петровићу у тијем хартијама нема ништа. д. Ж. К.

Предлог ерпеких архијереја од 1851. о уређењу ерпске правоелавне цркве. Превод Басе Николајеви$а. 2 (Наотавак.) II Дела цркве, која се због светског добра графана односе на државу, јесу: 1. Избор Митрополита-Архиепмскопа-Патријарха, и по смрти овога Администратора Митрополије. 2. Попуњење упражњених дијецеза. 3. Одређење броја и простора епархвја. 4. Подизање и укидање манастира. 5 Подела мањих црквених округа, наиме нротоирезвитерата и парохија. 6. Подизање богословије, семинара и других завода за свештеничке аспиранте, у чијем је оснивању и држава удела имала. 7. Подизање народних и виших школа, које се издржавају из црквеног иметка, где таковог има. 8. Постављање учитеља на тим школама. 9. Иостављање вероучитеља на свима васнитним заводима. 10. Опће норме обвезне за зидање и издржавање цркава и нарохијалних станова и других амо спадајућих зграда. 11. Све што у здравствену полицију спада, у колико се односи на црквене заводе. 12. Подизање добротворних завода, у колико су исти о трошку црквеном подигнути. Намештање на истима потребних учетеља, чиновника или другог нослужитељског особља. 13. Располагање с покретним и непокретним добрима, приходима, ужицима и иним правима цркава, манастира и свештеника, за које се правило поставити мора. 14. Системизирање нових у постојећем цр-

квеном уставу још не узакоњених црквених и других звања што се сврхе арквене тичу. 15. Одмеравање и утврђење дотације свештеника и целога црквеног особља. 16. Дотирање Епископија и манастира, који се не налазе у правом поседу и у оснивању добара, која им нрипадају или су им припадала. 17. Закони у погледу опоручних расноложења епископа и световног свештенсгва. 18. Одређење поступка против оних свештеника, који су окривљени ради казненог грађанског злочина, и у случају осуде одатле проистичућих последица. 19. Подизање сопствених казниона за свештенство. Такви у тим црквеним раснравама од црквене власти донесени закључци, нотребују превишњег одобрена Његовог Величанства Цара или приволу од превишње овлаштених власти, и ако би се новеле расправе о овом или оном предмету, то се имају свагда уз интервенисање црквене власти спровести. Б. 0 организацији правоел. саборне - иеточне цркве у ц. кр. државама. I. У погледу иравосл. саборне-источне цркве у ц. кр. аустријским државама у односу њеном, према васељенској правосл. саб. ист. цркви. Црквена, власт по својој божанственој уредби дана је учећој цркви т. ј. светим аностолима и њиховим иоследоваоцима епископима. Ту власт врше поједини еаископи по већ подељеним дијецезама, у којима верни исте сачињавају нартикуларну цркву, у крилу опће, по црквеним канонима, сходно јерархијском поретку, путем тој цркви својственог синодалног устава истина самостапно нод надзором свога Митрополита, али су ради одржања јединства вере и мира, целом епископском збору оиће цркве, као највишем сенату потчињени. Тај сабрани у Синоду збор непогрешив је, с тога има и закоподавну моћ. Одатле следи, да су правосл. саборни и источни еиископи у ц. кр. државама овлаштени, шта више дужни, да могу њима поверени део народа Божјег у јединству и чистоти вере одржавати, и црквену власт по правилима црквеним вршити;