Srpski sion

БР. 17. (ЈРНСКИ СИОН Стр. 537.

држати има. Ради расправљања и изведења са иретставништвом и врховиим надзором спојених ствари, стоји уз овог највишег достојанственика Црквени Савет, с којим он врши и дјховно судство у другој инштандији. III. У ногледу легислативне (законодавне) црквене власти и највишег духовног Суда, т. ј. у погледу св. Синода. Црква као морално тело може само онда иостојати, кад у њој владају добри закони, и кад у свима њеним стварима уиравља правда. С тога се мора дрква озбиљно бринути, да иотпуно одговори тим условима, који угврђују њен трајни онстанак, те тако да осигура и закон и нравду. Црквени сабори или Синодп, који се морају аржати у духу и по иравилима наше цркве, немају никакав други циљ, доли да тим захтевима одговарају. Да доведемо до тог циља и нашу цркву у аустр. држави, морају се ноставити јаки основи, на којима би се и овде Синод, као највшпа црквена власт имао конституисати и стално остати могао. Тај сталан Синод састављали би сви прав. саб. ист. епископи у аустр. Монархији, те би се као такав конституисао под именом: „Св. Синод правосл. саборне источне цркве у ц. кр. аустр. држави". Синод се састаје сваке године и то у нролеће. Редовно место састанка Синода јесу Карловци, прилично центражна тачка црквене заједнице, где је уједно и Митрополитска архива и библиотека при руци. У важнијим приликама и особитим случајевима, може Па-тријарх, као сазивач Синода, одредити и друго које место и друго време за састанак Синода, и ако интерес цркве захтева, може Патријарх и ванредну седницу Синода сазвати. Патријарх-Митрополит је нриродни и сталан председник св Синода. Ако је столица патријархова упражњена, сазива Синод Администратор исте са црквеним Саветом у одређено време, који онда бира себи из средине своје председника, који седнице Синода затвара и разрешује. Закони, нравила и друге одредбе, које би се тицале оиће управе цркве или спадају у догмате, које би Синод за време упражњене столице Патријарашке, — уасапЈе еес1е раШагсћаИ — донео, имају само провизорну снагу,

и морају се — ако новоизбрани Патријарх не би на њих пристао, — ноново у синодалним седницама у претрес узети. Чим се св. Синод конституисао, установи он и пословни ред, по коме ће предстојеће предмете раснрављати, одреди и изабере и персонал потребан при расправњању за вођење канцеларије. Пошто да^ле св. Синод носи дужности законодавног тела, а уједно и највишег духовног судишта, то му се и његова делатност разграњује у 2 категорије. У првој категорији раснравља нсти сва питања, како унутарње, тако и спољашње цркве, где се ради о опће обвезним прописима. Он пуноправно и дефинитивно решава двоумљење и сумњу, која се односи на битност цркве, и његова тумачења закона и остале, за унутарње прилике донете одлуке, које имају опће обвезну законску силу и дјејство, док у оним пословима, који се тиче снољне администрације црквене и који су горе под А. II. набројани, потребно је за правоваљаност синодских одлука, одобрење високе владе. У предметима друге категорије, наиме у онима, који се тичу црквене дисциплине и код прекршаја у духовним стварима, св. Синод је или прва и носледња, или трећа и последња инштинција. Као прва и последња инштанција решава он тужбе против епискона и суди о њиховим преступима, у ком случају или он сам, или путем црквеног савета и истрагу наређује, а као трећа и посљедња инштанција вреди он у случају рекурса против одлука Митропол. Савета, као друге инштанције, Осим тих расправних седница, којима је предмет већање и саветовање св. Синода, може се св. Синод саветовати и о предлозима, које предложе ноједини чланови св. Синода, или и друга лица, и о томе стварати одлуке, којима је сврха обраћање на високу владу ради унапређења добробити цркве или ради одбране од страних штетних утецаја на слободу вероисповедања и савести појединих опћина, породицаилица; даље, ако се услед чега покаже потреба, да се може св. Синод ставити у споразум и са сродним црквама, ради очувања верске чистоте, или ако се породе какве теже сумње, које се иначе не могу излечити, те да сме св. Синод предузети сходне кораке рар сазива опћег сабора у цељи учвршћења црквеног јединства.