Srpski sion

Бр. 17.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 539

приволе, то се оставља, да о овоме одлучи св. Синод, који ће се, ако је баш нешто важно и прешно за те прилике, сместа морати сазвати. Седнички записник потписују сви гласачи и оба секретара, а експедидиЈу обавља Патријарх, али ако је он спречеп, најстарији еппскоп. Кад се упразни Патријарашка-Митрополитска столица, сазива епископ, који Је у исто доба асистент архиепископов, неодложно св, Синод, да би овај учмнио сходне мере ради заступања Патријарха-Архиепископа, т. ј. да би именовао администратора, и представио га Његовом Величанству ради иревишње потврде, и да би такођер поднео и молбу ради што скоријег новог избора. Администратор се брине са народним асистентима, да оставина преминулог Патријарха, а тиме и народни фонд не претрне штету, да се Патријарашка добра, као што треба и користоносно управљају. На редовно уредовање спадају сви они предмети, који се тичу црквених унутарњих опћих припика, које Патријарх и Синод нису изрично за се придржали. Осим тога спадају у компетенцију црквеног Савета ови предмети: а.) ревизија свијуу призиву стојећих парница у брачним и дисциплинарним казненим стварима. б.) ревизија рачуна свију црквених добара, осим оних, која искључиво стоје под администрацијом Патријарховом. в.) ревизија рачуна свију манастира у целој јерархији. г.) ревизија рачуна свију семинара. д.) издавање опћих нормативних одредаба ради бољег руковања и неговања црквеног правосудства, и боље управе и руковања са црквеним и манастирсквм иметком. У другим предметима црквеним нема се никако Црквени Савет упуштати у донашање одлука, него једино да даде спровести извиђења и истрагу, и тиме да прикупи и констатује она дата, на основу којих ће св. Синод моћи изрећи дефинитивну своју одлуку. Оне одлуке Црквеног Савета, које имају за нредмет решавање догматских сумња или какву трајну норму или тумачење и разјашњење установа, које као правац служиги имају, исто тако све наредбе и налози легислативне природе, све то ако је и с Патријарховим пристанком, важи само провизорно, те мора, да би добило ирававаљаност своју, од св. Синода као његов закључак уздићи се.

У другим приликама пак, па и у призивним случајевима, где св. Синод представља врховно судиште, правоваљане одлуке, које су У другој инштаниији потврђене, и против којих нема призива на св. Синод, па и у том случају не, к.ад би чак утицатељ могао навести и таквих околности, које инволвирају нулитет, т. ј. битан устук нротив црквен. закона. Најзад има Црквени Савет да нрипрема материјал за ев. Синод, да води бригу о истрагама, што их је наредио Патријарх или св. Синод у случајевима, где онај као прва инштаниија фунгира; на даље да прибави искуства из свију дијецеза и све да прибере, како би Патријарху-архиепископу омогућио тачан преглед о стању свију црквених грана, те да би и св. Синод могз.о показати благословене последице у свом узвишеном положају, као легпслативна црквена власт и највише судиште. Све молбе, жалбе, представке, дописп, тицали се они Синода, Патријарха -архиепископа или Црквеног Савета, имају се сви скупа, за време док је Синод одложен, на Патријаршију управљати и по наредби Патријарха-архиепископа у сходан поступак узети. Црквени Савет састаје се по правилу двапут у години, и то у почетку друге недеље по Ускрсу и 1. Септембра. Но ако би Патријарх увидео, да послови не трпе одлагања, то ће он сазвати црквени Савет у ванредно заседање све дотле, догод то околности узишту. Црквени Савет је на окупу све дотле, докле год сви приспели предмети не буду посвршавани. Наредни Црквени Савет саставиће како пословник за своје уредовање и напутак за канцеларијско особље у погледу уредовне манипулације, исто тако и шему о таксама духовних судова и канцеларија, и поднети ПатријархуАрхиепископу на потврду, који ће иоследње високој влади на највише одобрење подастрги. V. У погледу дијецезанске црквене власти и репрезентације црквене, наиме у погледу епископије. Св. Синод као највиша легислативна власт правосл. саб. ист. цркве у Аустрији и као највише судиште, протеже своје званичење на опће црквене прилике. Ну посебна црквена дела појединих дијецеза спадају у компетенцију епиекопске управе, која припада дијецезану